Уместо вишка од 25 милијарди који би био без ребаланса, мањак на крају године биће 23 милијарде динара или 0,5 одсто БДП-а, колико је планирано првобитним буџетом, наводи се у анализи ребаланса коју је урадио Фискални савет.
Тих око 50 милијарди динара држава планира да потроши једним делом на инфраструктуру, што Фискални савет оцењује позитивно, али другим, већим делом на упитне једнократне расходе и повећање текућих расхода.
Предлогом ребаланса биће покривен већ настали трошак, а то је исплата девет милијарди за решавање проблема кредита у швајцарским францима. Фискални савет је својевремено био против усвајања тог закона јер се њиме испоставља неоправдан и превелики трошак свим грађанима Србије због спора две приватне стране – банке и дужници. Међутим, закон је усвојен, а новац потрошен.
Друга ставка је једнократна помоћ пензионерима од 5.000 динара, што ће буџет коштати укупно око девет милијарди динара. Савет у својој анализи истиче да то није добра мера социјалне политике, јер на пример око 100.000 старих људи не прима пензију и спадају у најугроженију групу у Србији. Они овом мером неће бити помогнути, али зато хоће одређен број пензионера којима социјална помоћ није потребна.
За инвестиције, номинално, биће издвојено око 23 милијарде динара. То би била добра вест да скоро половину, односно 10 милијарди динара не чине трошкови набавке опреме за војску и полицију. Наиме, добар део оригиналног буџета за капиталне инвестиције у 2019. години већ су чиниле набавке опреме и наоружања, чак 46 милијарди динара. Фискални савет указује да је то 0,9 одсто БДП-а или чак три пута више од сличних издвајања земаља Централне и Источне Европе.
„Ради се о улагањима која, иако се формално књиже на капиталним
расходима и улазе у укупне јавне инвестиције, не повећавају производни капацитет
привреде, као што је то случај са улагањима у путеве, пруге, водоводе, канализације и која имају занемарљиво низак утицај на привредни раст. Било је очекивано да након осетнијег раста у претходне две године ови расходи почну да опадају – и тиме отворе буџетски простор за друга важна капитална улагања као што су заштита животне средине, здравство или образовање. Међутим, ребаланс буџета доноси додатну куповину опреме за полицију и војску и не наговештава очекивани преокрет у будућности“, наводи се у анализи Фискалног савета.
Овде долазимо и до јединог издатка у овом ребалансу који може да доведе до преко потребног привредног раста у наредном периоду. То је додатних 13 милијарди динара за изградњу дела Моравског коридора од Појата до Прељине. У старту је у овогодишњем буџету планирано две милијарде динара за те намене.
Међутим, Фискални савет напомиње да је неизвесно да ли ће се толико новца и потрошити до краја године. Као прво, радови на тој деоници нису још ни почели, а од оне две милијарде динара у првих шест месеци потрошено је свега 150 милиона. Оправдано се поставља питање како и да ли ће уопште у наредна три месеца потрошити седам пута више пара тим пре што се улази у зиму када се завршава грађевинска сезона.
„Уколико се ови радови не изврше, фискални дефицит у 2019. биће мањи од планираних 0,5 одсто БДП-а и могао би да износи од 0,2 до 0,3 одсто БДП-а“, кажу у Фискалном савету.
Иначе, један од ретких расхода у буџету који се извршавају спорије него што је планирано јесу капитални расходи и то за око пет милијарди динара. У анализи Савета наводи се да је основни разлог за то изузетно споро трошење средстава за експропријацију. Наиме, у првој половини 2019. године потрошено је само око две милијарде динара, а то је тек десетина годишњег плана.
„За разлику од описаних промена на расходима за експропријацију са раздела Министарства финансија, реализација радова у области изградње путне и железничке инфраструктуре тече по плану, а наше анализе показују да се инвестиције осталих
републичких органа такође извршавају у складу с планом“, каже се у анализи.
Тако долазимо до издатка који чланови Савета описују као најштетнију меру коју доноси предложени ребаланс.
Ради се о одлуци да се повећају зараде у јавном сектору за просечно 9,5 одсто, или у распону од осам до 15 одсто. У 2019. години ово ће бити занемарљив трошак, јер се односи само на децембарске плате и износиће око две милијарде динара. Међутим, у наредној години ефекат на буџет биће дванаестострук.
„Повећање плата у општој држави јесте оправдано, али само у мери у којој расте привредна активност, чега се Влада већ другу годину заредом не придржава. Буџетом за 2019. плате су већ биле повећане у просеку за девет одсто, иако ће привредна активност у 2019. номинално да порасте за пет до 5,5 одсто. Уместо да Влада грешку коју је направила у буџету за 2019. исправи када за то буде време односно ублажи повећање зарада у буџету за 2020. годину, она се определила да већ ребалансом буџета за 2019. додатно повећа плате у општој држави за још већи проценат, у просеку за преко 9,5 одсто (иако БДП успорава). Овакво повећање плата у општој држави које нема утемељење у привредном расту фискално и економски је неодрживо и неодговорно“, поручују из Фискалног савета.
Осим овога још седам милијарди динара је предвиђено за исплату камата на превремено враћене кредите.
Одакле 50 милијарди динара
До вишка од 50 милијарди у односу на планиране приходе дошло је већим делом због повољнијих макроекономских кретања од очекиваних и веће потрошње горива него што је планирано, а другим делом услед једнократних непореских прихода. Већа наплата пореза на доходак и и доприноса је последица већег раста зарада у привреди него што је планирано, а такође је дошло и до већег повећања потрошње нафтних деривата, па и уплате акциза. С друге стране, једнократни фактори који су погурали приходе су уплата концесије за Аеродром „Никола Тесла“ и више од девет милијарди динара које Народна банка Србије уплатила у буџет на име прошлогодишње добити.
М. Обрадовић Данас
