Почетна » Резерве воде у акумулацијама за производњу електричне енергије достигле су у фебруару вишегодишњи минимум

Резерве воде у акумулацијама за производњу електричне енергије достигле су у фебруару вишегодишњи минимум

од admin
0 коментар

 

Због неочекивано великог ослањања енергетског система на хидроенергију у претходним месецима, резерве воде у вештачким акумулационим језерима достигле су током фебруара вишегодишњи минимум. Ниво акумулације хидроенергије пао је на 198 ГWх што је за 46% мање од четворогодишњег просека. Главни разлог за то су проблеми у раду домаћих термоелектрана на угаљ због којих Електропривреда Србије (ЕПС) потрошњу грађана и индустрије за електричном енергијом надомешћује из увоза, али и из хидроелектрана.

Како проблем термоенергетских постројења и даље није решен, а хидроенергетски капацитети нису у стању да самостално задовоље потрошњу, Србија увози огромне количине струје да би задовољила потражњу корисника. Ово је направило огромне економске трошкове који износе више десетина милиона евра.

Међутим, изазов је много сложенији и излази из оквира енергетике и државне привреде.

Застареле термоелектранане и неорганизована производња струје, у комбинацији са климатским променама које изазивају учесталије и теже суше код нас, могле би да доведу до великог смањења залихе воде у вештачким језерима, насталим зарад производње електричне енергије у хидроелектранама. Ниски нивои воде угрожавају тамошњи биодиверзитет, иако врло ограничен, али откривају и прилично непривлачне муљевите пределе што нарушава туризам у овим подручјима.

Природне лепоте настале вештачким путем

Хидроелектране представљају обновљив извор енергије и као такве доприносе смањењу гасова са ефектом стаклене баште. Оне су важан део српске енергетике, укупна снага 16 хидроелектрана у Србији износи око 3.000 МW, што чини око 40% ЕПС-овог инсталисаног електроенергетског потенцијала. Наша земља је из хидроелектрана у претходним годинама добијала око 30% укупно произведене струје.

Конструкција хидроелектрана подразумева да се ток река препречи бранама, чиме се стварају вештачка језера попут Перућца на Дрини. Заустављена вода у овим резервоарима налази се на вишем нивоу од саме реке – она се каналима, тунелима или цевима доводи до водених турбина. Вода покреће турбине за претварање потенцијалне енергије у кинетичку, која се потом у електричном генератору користи за производњу електричне енергије. Акумулације не морају нужно да буду у непосредној близини хидроелектране, а пример је Заовинско језеро на Белом Рзаву које служи као акумулација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта с којом је повезано вертикалним цевоводом.

У новинским чланцима о њиховом пресушивању, медији често управо Заовине, као и Завојско и Златарско језеро, називају драгуљима природе, што није потпуно тачна формулација – без обзира на њихову несумњиву лепоту, реч је о вештачким творевинама које су направили људи и првенствено су намењени за генерисање струје. Њихова основна намена је истовремено и један од главних чинилаца у привременом годишњем повлачењу вештачких језера које је посебно забрињавајуће размере достигло протеклих месеци.

Воду за рад хидроенергетских капацитета обезбеђује природа, потпуно бесплатно. Падавине обнављају воду у акумулацијама и водотоковима тако да је захваљујући природној равнотежи „гориво” претежно расположиво на нивоу вишегодишњег просека. Акумулације се у зависности од потреба и могућности енергетског система празне или се у њих упумпава вода.

Када је потрошња електричне енергије ниска, хидроелектране пумпају воду у висинска вештачка језера, стварајући у њима акумулацију воде. Када су, пак, потребе за струјом повећане, као што је то било претходних месеци у Србији због смањене производње из угља, вода из језера се истаче назад у хидроелектрану и тако се обезбеђује додатна енергија.

Током вишедеценијског постојања хидроелектрана акумулације и њихову околину населиле су одређене врсте, како уз помоћ човека, порибљавањем, тако и природним путем. О томе какав утицај ниски нивои воде у акумулацијама имају на живи свет стручан осврт за портал Клима101 пружио је Никола Матовић из WWФ Адрије.

„Акумулације представљају вештачке или антропогене екосистеме у којима одсуствује природна речна динамика и у којима су услови живота у потпуности измењени у односу на остатак речног тока. Таква места одликују се релативно ниском стопом биолошке разноврсности”, истакао је Матовић и додао да су изузетак акумулације које пружају одговарајуће услове за лако мобилне организме, попут птица или вилинских коњица, који простор користе за исхрану или одмор током миграција.

Никола је навео неколико разлога за смањени биодиверзитет у самим акумулацијама и њиховој околини: непостојање или суженост обалског појаса, велике осцилације нивоа воде, дно које је прекривено муљем па нема пуно подлога за мрест риба и скривање ларви бескичмењака, смањена светлост и недостатак кисеоника и снижена репродукција услед повећања предаторства и компетиције за мало полу-природних услова на оваквим стаништима.

Осим што се испуштање великих количина воде из акумулације негативно одражава на околни вештачки екосистем, Матовић је изразио посебну забринутост за природне екосистеме низводно од бране. „Приликом испуштања веће количине воде покреће се и муљ, као и токсични елементи везани за овај седимент што негативно утиче на животне заједнице низводно.”

Уз вероватно најпознатија вештачка акумулациона језера, Ђердапско и Зворничко, за производњу струје у српским хидроелектранама користе се и Увачко, Радоињско и Власинско језеро, као и бројна друга.

Како смо преоптеретили хидроелектране?

У термоелектранама на угаљ у Србији је од децембра прошле године забележено 58 принудних (непланираних) искључења, показали су подаци који су доступни на сајту Европског удружења за сарадњу оператора преносних система (ЕНТСО-Е). То је за 57% већи број принудних искључења у односу на период од 1. септембра до 30. новембра 2021.

Принудна искључења термоенергетских постројења условила су већу производњу из хидроелектрана и последично пражњење акумулација.

Тренд пражњења креће од лета прошле године, а од почетка 2022. године резервоари су се пунили само током недеље новогодишњих празника и Сретења. Ван тога су се празнили.

Већ смо пролазили коз сличне недаће

„Нормалан режим рада акумулација укључује равномерно и постепено испуштање и надопуњавање вода”, предочио је Матовић.

Када дође до ванредних ситуација, као што је ремонт, те треба да се испусти велика количина воде из акумулације, о томе треба на време обавестити, информисати и укључити све заинтересоване стране, односно кориснике простора – природњачка удружења, риболовце и њихова удружења, орнитолошка друштва и друге, како би могло да се на време одреагује уколико дође до утицаја на рибе, птице и друге организме. „У суштини треба спречити да се низводно направи штета и веће негативне последице по живи свет у нерегулисаним деловима речног система.”

Низак ниво водостаја у вештачким језерима у незавидну позицију доводи и локално становништво чији основни приходи долазе из туризма. Људи из земље и иностранства посећују околна места због богатства природе. Када се акумулације повуку, с њима се привремено губи, поред биодиверзитета, и извор зараде мештана.

Пре 3 године, због рада хидроелектране Бајина Башта, из Заовинског језера на Тари било је испуштено више од половине воде. Ово је изазвало клизишта на обалама и причинило материјалну штету становницима. Било је оштећено око двадесетак кућа. Према наводима, ЕПС се тада кретао у оквиру дозвољеног биолошког минимума. Ипак, стање је изгледало неповољно, поготово за туристичку промоцију. Овај случај само је један у низу.

Тренутни низак ниво хидрорезерви на терену такође приређује недаће – из Златарског језера код Нове Вароши, због повлачења воде, изронили су старо гробље и црква, у опасности су и пловећа острва на Власинском језеру, док нам читаоци јављају да је и Завојско језеро 50% испражњено.

Ако се проблеми се хидроелектранама не реше, зиму ћемо опет дочекати неспремни

Око 70% струје коју користимо у Србији долази из термоелектрана и наша земља је по том неславном параметру међу водећим у свету. Пут производње и потрошње електричне енергије почиње у рудницима лигнита, а завршава у домовима, канцеларијама и фабрикама са упаљеним сијалицама, штампачима и погонима. А догађаји ове зиме осветили су бројне слабости и проблеме који постоје у нашем електроенергетском систему.

Смањена производња електричне енергије из угља јесте позитиван тренд из перспективе аерозагађења и климатских промена, али само онда када електропривреде има заменске капацитете у виду чисте енергије. Када их нема попут наше, ово за собом, између осталог, оставља – испражњене акумулације, али и огромне новчане губитке.

Као што смо већ поменули на почетку, изазов који су креирале термоелектране је много сложенији и излази из оквира енергетике и државне привреде. На удару су и рибњаци, екосистеми низводно од хидроелектрана, места за купање и излете, туристичка понуда, кристално чиста вода, домови, инфраструктура…

Добре вести су да у наредним недељама креће позитиван хидро-период који траје отприлике до друге половине јуна, међутим уколико се проблеми у електроенергетском систему не реше, у опасности смо да наредну зиму дочекамо неспремни, са веома ниским резервама хидроенергије у акумулацијама.

Клима101.рс/Јелена Козбашић/Данас

Можда ти се свиди

Оставите коментар

3 × 4 =