Према подацима које је сакупио БИРН, Министарство здравља Републике Србије доделило је преко тендера, у децембру 2015. године, посао адаптације „мокрих чворова“ предузећима Јадран АД, Роофс, Тончев градња и Новецо.
Компанија Јадран је у лето 2016. године променила правни статус и из акционарског постала деоничарско друштво и има дугогодишњу традицију у области завршних радова у грађевинарству.
Компанија Тончев градња је позната по томе да је њен власник Новица Тончев, високи функционер СПС-а и познати предузетник из Сурдулице.
Јавна набавка спроведена је у децембру 2015. године у преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда.
Овакав поступак спроводи се у хитним и непланираним ситуацијама, а подразумева позивање потенцијалних понуђача да поднесу понуде и објављивање „обавештења о покретању поступка“ (уместо „јавног позива“) на Порталу за јавне набавке. Главни недостатак преговарачког поступка јесу кратки рокови.
У организацији Транспарентност Србија (ТС) верују да би могао бити споран основ по коме је ова набавка уопште спроведена по преговарачком поступку
„Министарство је од Управе за јавне набавке добило сагласност да примени ову врсту поступка „због изузетне хитности проузроковане ванредним околностима или непредвиђеним догађајима“. У овом случају реч је о, како су објаснили премијер и ресорни министар, чињеници да су се појавила средства у буџетској резерви која хитно треба искористити“, наводи се у анализи коју је ТС раније објавио.
Такође, Транспарентност у коментару објављеном на свом сајту истиче да је поред изразито мале конкуренције, јер је за 9 од 18 партија је само једна понуда, овај посао обележила чињеница да су у неколико случајева, где је наизглед постојала конкуренција, конкуренти веома лако „испадали“ из посла.
„Наиме, у преговарачком поступку нудили су већу цену него у иницијалној понуди, што је био основ да наручилац одбије понуду. Такође, у неколико случајева ‘видовити’ понуђачи су нудили цену која се у динар поклапала или је била симболично нижа од процењене вредности, иако процењена вредност није била објављена. За једну партију посао је добила фирма чија је понуда одбијена, а у неколико случајева понуђачи су у преговарачком поступку спуштали првобитну понуду за 60, па чак и 75 одсто.“
У извештају који је БИРН добио од Министарства здравља пописано је које су тачно објекте добиле изабране фирме и колико је новца било намењено за обнову по сваком здравственом објекту.
С друге стране, нема података о обиму радова који је био предвиђен, па је нејасно због чега уређење мањих здравствених установа кошта више или исто као реновирање већих.
Нема података ни о томе колико је тачно тоалета реновирано јер ова набавка није предвиђала обнову свих тоалета и мокрих чворова у свим набројаним здравственим установама.
Министарство није доставило податке о томе да ли су и у којој мери овакви радови извођени на територији АП Војводине.
Пре више од годину и по дана почеле су најаве Владе Србије о обновама јавних установа, прецизније тоалета у здравственим и образовним објектима широм земље.
Тадашњи премијер, а садашњи председник Србије Александар Вучић често је најављивао обнову тоалета и обиласке радова.
Тако је у новембру 2015. године Вучић у емисији Упитник на РТС-у рекао да „ниједну школу нећемо да заборавимо и ја ћу да одем у сваку школу, у сваки вртић и у сваку болницу и дом здравља у целој Србији. Дакле, у сваку. Је л’ можете да верујете? Има тамо неки луд премијер, како год да га зову. У сваку школу, у сваку болницу, у сваки дом здравља, сваки вртић ћу да одем. И лично ћу да проверим како изгледају ти тоалети. То је мој посао. Мени то није тешко, задовољство ми је. Ја мислим да је то историјска ствар.“
Циљ владе био је да се закључно са 2017. годином обнови 2000 објеката, како је Вучић медијима изјавио током обиласка реновираних женских тоалета у Медицинској школи у Ваљеву, у марту 2016. године.
Тада је казао и да се, у том тренутку, ради на санацији 324 објекта. Подаци до којих је БИРН дошао показују да се радило у 142 здравствене установе.
Осим многобројних најава, неколико пута су грађани Србије могли да виде фотографије изгеда тоалета „пре и после“ штампане на масном папиру великог формата што током студијских интервјуа, што током конференција за медије.
Механизам у слици и речи
БИРН је податке о санацији тоалета у здравственим установама тражио од Министарства здравља на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Уређење и адаптација тоалета спада у домен инвестиционог одржавања а средства из буџета за ове послове одобрава Комисија за процену приоритета за набавку опреме, инвестиције и инвестиционо одржавање здравствених установа овог министарства.
Добијене информације говоре да су фирме Јадран, Роофс и Тончев градња биле ангажоване за посао санације, док је за надзор над овим пословима била задужена компанија Кула пројект.
Међутим, у одговору које је министарство доставило БИРН-у, нема података о трошковима за послове фирме Новецо, која је поред ове три компаније, такође била ангажована на пословима кречења просторија и санације тоалета у здравственим установама.
Ти подаци могу се видети и из уговора о јавној набавци који је Министарство здравља склопило и извештаја о изведеним радовима које је објавило на свом сајту.
Јавна набавка, у вредности од скоро 700 милиона динара са ПДВ-ом, за ове послове уговорена је у децембру 2015, а министарство је ово платило током 2016. године.
Овај новац је потрошен за кречење просторија, санацију мокрих чворова и водоводну и канализациону мрежу здравствених установа, као и за надзор над извођењем ових радова.
Од четири фирме које су ангажоване за послове уређења тоалета највише је приходовала фирма Јадран (заједно са још две фирме са којима је дала понуде – Дијагонала и Бохор), затим Роофс, па Тончев градња и на крају Новецо.
Са Јадраном, коме је поверен највећи посао санације тоалета, Министарство здравља уговорило посао укупне вредности од 267,3 милиона, што је више од половине укупног новца издвојеног за ове радове.
Компанија Јадран била је у највећој мери задужена за уређење и поправке тоалета у 51 здравственој установи, већином у београдским домовима здравља и републичким клиникама и институтима.
Са фирмом Роофс Министарство је уговорило радове на санацији тоалета у укупној вредности од 164,5 милиона у 54 здравствене установе, док је Тончев градња посао у 30 објеката наплатила 85,5 милиона динара.
Компанија Новецо је ангажована за кречење и реконструкцију тоалета у 7 градова и општина на самом југу Србије.
Посао је одрађен у 83 града и општине у Србији и може се рећи да су оне подељене трима поменутим фирмама по регионима.
У Београду и Западној Србији уређење здравствених установа радио је Јадран, затим у Шумадији и Јужној Србији фирма Роофс, за санацију здравствених објеката у Источној Србији била је задужена Тончев градња, а на крајњем југу Србије Новецо.
На први поглед може се закључити да цена извођења ових послова није формирана са јасном логиком.
Осим што је, са једне стране, у великом броју случајева „погођене“ у динар, цена није ни сразмерно пропорционална обиму посла, те су ове фирме наплаћивале посао санације за мање здравствене установе у мањим општинама у идентичном износу као за оне у знатно већим, када се као мерило узме однос уложеног новца са бројем становника којима је потребно побољшати услове лечења у здравственој установи.
На пример, предузећу Роофс Министарство здравља је платило 2,5 милиона динара за санирање тоалета у Дому здравља општине Жагубица, која има 2590 становника.
Исти посао у Дому здравља општине Јагодина, која броји 15 пута више становника, Роофс је наплатио 2,1 милион динара.
Са друге стране, предузеће Јадран је адаптацију тоалета у ДЗ Чајетина, ДЗ Косјерић, ДЗ Бајина Башта, КБЦ Драгиша Мишовић, ГАК Народни фронт и Институту за неонатологију наплатило по 2,5 милиона динара у свакој установи појединачно, а очигледно је да се у њима лечи драстично различит број пацијената.
За уређење више од половине свих здравствених објеката Министарство је плаћало у распону од по два до три милиона динара.
У случају санације тоалета 16 здравствених установа у Србији, од чега је 11 домова здравља, издвојено је тачно по 2,5 милиона динара.
Између градова и општина, у којима су Јадран, Роофс и Тончев градња кречили просторије и адаптирали мокре чворове здравствених установа, постоје велике разлике у броју становника, а самим тим и у броју пацијената који се лече у тим домовима здравља.
То се најјасније види из поређења општине Нови Београд, која има више од 200 хиљада, и општине Савски венац, која има пет пута мање становника.
Имајући у виду да је у одржавање просторија и тоалета домова здравља у ове две општине уложен исти новац, може да се разуме да становници на територији Савског венца имају квалитетније услове него они са Новог Београда.
Изражено у новцу, за уређење дома здравља по глави становника Савског венца, то јест по пацијенту, издвојено је 107,7 динара, а по становнику Новог Београда 19,6 динара.
Јадран је, у истој вредности, по 4.166.667 динара, наплатио посао санације тоалета у домовима здравља девет београдских општина.
С обзиром на то да се београдске општине значајно разликују по броју становника, намеће се питање да ли сви грађани имају исте услове примарне здравствене заштите.
За надзор послова санације и адаптације тоалета Министарство здравља је ангажовало фирму Кула пројект, којој је укупно исплаћено нешто више од 19 милиона динара.
Цене стручног надзора ових радова кретале су се од 27 хиљада динара колико је Кула пројект наплатио у случају ДЗ Житорађа, па до 440 хиљада динара колико је коштао надзор радова у Клиничком центру Ниш.
Према извештају, објављеном на сајту Министарства здравља крајем октобра 2016. године, скоро сви послови обнове били су завршени у том тренутку. Остала је неодрађена већина радова у шест здравствених установа у Косовској Митровици, Грачаници, Петровцу, Пожаревцу и Бору.
