Званична статистика забележила је у септембру инфлацију од 14 одсто у односу на исти месец прошле године, док грађани сматрају да су цене скочиле и много више. Стручњаци, међутим, указују да јачина инфлаторног удара није једнака за све и да је свако појединачно осети, по свом новчанику. У претходном периоду су у више наврата поскупели енергенти, гардероба, некретнине, одећа, али већину потрошача највише погађају високе цене хране, која има и највећи удео у трошковима, нарочито грађана са нижим примањима.
А за намирнице је сада потребно издвојити четвртину новца више него прошле године, јер су воће, повће, месо и остали артикли поскупели чак 24 одсто. Управо то је разлог што се потрошачима чини да они и статистичари не рачунају на исти дигитрон.
Економиста Александар Стевановић каже да бисмо, када бисмо сабрали све личне инфлације добили ову просечну, која се многима чини ниском у односу на реално стање на полицама у радњама.
„Ово су показатељи на нивоу статистичке области. Ми ту гледамо колико један просечан Србин мора да плати више за производе и услуге у оквиру месеца. За неког је то мања, за неког већа инфлација. Од потреба и стила живота зависи колико новца је месечно потребно да би се пристојно живело. Неком је доста 500 евра, некоме није довољно ни 5.000 евра. У сваком случају све оно што нам је требало за пристојан живот, сада кошта више него иначе“, каже Стевановић.
„Свако има своју личну инфлацију“
Економска новинарка Ружа Ћирковић, такође, указује да сваки грађанин има своју личну инфлацију која зависи од тога колико троши и колики су му приходи.
„Што је доходак нижи, то га више погађају цене, јер је поскупела храна. Зависи од навика. Ако користите даљинско грејање ви сте имали поскупљење од 1,6 одсто, али ако користите ова чврста горива то је 50 одсто поскупљења. То је велики удар на буџет. Око 60 одсто радника има плату испод просека и није илузија када кажу да им је инфлација већа него што је статистичка и то је могуће“, објашњава Ћирковић за Еуронеwс Србија.
Према подацима званичне статистике, воће је поскупело 29,2 одсто, млеко, сир и јаја 28,5 одсто, месо 26,8 одсто, кафа, чај и какао 25,5 одсто, хлеб и житарице 25 одсто, док је риба скупља 25,4 одсто.
Председник удружења „Ефектива“ Дејан Гавриловић каже да је, иако по дефиницији још нисмо у кризи, сигуран да је добар део популације већ осећа и да то траје од почетка године. Каже да не може универзално да се одреди неки износ који би био довољан да би се преживео месец, али да је већина грађана у анкети одговорила да је породици потребно минимум 100.000 динара.
„Све зависи од стила живота, од тога шта се плаћа током месеца. Да ли се плаћа рата кредита за стан или кирија, или неко нема ту обавезу“, каже Гавриловић.
Он указује да није свеједно ни где се људи снабдевају, јер се цене драстично разликују у зависности од тога где потрошачи купују.
„Ми смо правили различите анализе и поређења цена на неколико начина. Поређење цена међу већим трговинским ланцима и у доносу на мале трговине, апотекама или мањим пијацима, и онда те исте цене у Немачкој, Међарској, БиХ, Хрватској. Узели смо пет производа: кућне хемије, тоалет папира, средство за чишћење и за судо машину. На тих пет производа, када се узму цене у трговинским ланцима разлика је била 4.500 динара“, напомиње Гавриловић.
Он наводи пример да је исто средство за машину за судове у једној радњи коштало 1.250, док је најскупље које су пронашли било чак 3.500 динара, што значи да је разлика на истом производу била око 2.000 динара. Гавриловић каже да дезодоранс који у великим ланцима кошта око 600 динара, у малим радњама и апотекама може да се купи по цени од 220 до 250 динара.
Економиста Александар Стевановић, међутим, сматра да потрошачи имају избор и да могу да купе млеко за 180 динара или да траже повољније, али указује да је боље да га има и да кошта 180 динара, него да му цена буде замрзнута на 130 динара, али да га нема на рафовима.
Многи производи могу да се купе на пијаци – од прехрамбених до козметике која је много јефтинија. Када су у питању ниже цене на тезгама, Стевановић каже да је важан сегмент тога и сива економија.
„Свакако сива економија је пратилац сваке економије, посебно када су пореска оптерећења велика. Увек ће наћи начин да избегавају да плаћају порез. Зато су они продавци на пијаци. Свако прави рачун око тога како ће да ради и где ће да купује. То је једноставно реалност и људи треба увек да се труде око свега па и око свог буџета. Ако хоћете, прошетајте, бићете здрави и уштедећете“, каже Стевановић.
