“Сваке године се, по закону, акцизе усклађују са инфлацијом од претходне године. То креће 1. фебруара. Влада је, претпостављам због избора, померила увећање акциза на 1. јун. Сада је, опет због избора, поскупљење померено за 1. јул”, каже за Нова.рс економиста Горан Радосављевић.
Када се на акцизу обрачуна и ПДВ од 20 одсто, добијемо коначно увећање цена за 1,2 динара по литру бензина и дизела.
“Ово је одложена мера. Влада увек може да се одрекне повећања акцизе. Постоји законска одредба која каже да због било каквих поремећаја у одређеном року Влада може да се одрекне повећања акцизе. Поставља се питање да ли сада треба, у овој кризи, ићи на повећање цене или може да се одложи за следећу годину”, наводи Радосављевић.
Како истиче, удео фискалних захватања у цени горива по литру је велики, близу 60 одсто.
Небојша Атанацковић, из компаније “Нафта ад” и Уније послодаваца Србије на питање има ли назнака да би удео државних намета у цени горива могао да се смањи кратко одговара:
“Чини ми се да нема. Ми смо из Уније смо неколико пута око тога покушавали нешто да сугеришемо. И друге земље, то је врло уносан начин пуњења буџета. Међутим, никако не добијамо одговор како је могуће да поједине земље могу са значајно нижим учешћем акцизе да среде своје буџете, а да је нама потребно да буде у толиком износу”, каже Атанацковић.
Каква је рачуница
Код нас је акциза за сва горива значајно већа, 20 одсто већа од саме цене горива.
“Овако изгледа просечна рачуница: ако дизел кошта 50 динара, онда је акциза 58 динара. То је 108 динара. На то иде више од два динара динара за обавезне резерве и проверу квалитета горива. То је, отприлике, 110 динара. Потом се на све обрачунава ПДВ од 20 одсто и долазимо до цене дизела од 132 динара”, објашњава Атанацковић.
Искуства земаља у окружењу показују да углавном људи који живе уз Дрину, гориво углавном купују у Босни. Тамо је рачуница другачија.
“Код њих је дизел 50 динара јефтинији по литру. Разлог је – ниска акциза. Слично је са Северном Македонијом. Она такође има значајно нижу цену. Још нешто ту постоји. Силни камиони који пролазе кроз Србију не купују дизел у нашој земљи, већ у суседним, где је јефтиније. Мађарска и Хрватска, на пример, имају тек нешто мало јефтиније гориво од Србије. Али Бугарска исто има повољније. Знатно губимо и на томе што становници у појединим деловима земље гориво купују прелазећи границу”, објашњава Атанацковић.
Такође, код нас се цене на пумпама у малопродаји слободно формирају. Тако постоји неписано правило да је гориво на пумпама уз ауто-пут увек скупље, него код истог тог продавца у центру града. Разлика је у неколико динара по литру. У Црној Гори је, како наводи Атанацковић, ситуација другачија, тамо држава на две недеље прописује исту цену горива.
Даниела Илић Красић Нова.Рс
