Иако је свака помоћ добродошла, те и ова, представници угоститеља и туристичких агенција са којима смо разговарали тврде да није довољна, да ће тренутно релаксирати ситуацију, али и да ће сви они поново бити у проблему од 1. јануара.
Смањење ПДВ-а на храну и пиће, али и одлагање или опраштање дуга за доприносе, сматрају они, била би сасвим друга прича.
Међутим, промена пореске политике, судећи према изјавама председника државе, није реална опција.
„Ово је апсолутно недовољна мера, већи део угоститеља не може да дочека 1. јануар да би смањио број запослених јер је ово неодрживо. С обзиром на то да смо затворени и да нећемо радити ни за Нова годину, а у јануару и фебруару немамо чему да се надамо, велики број не може да дочека да смањи број запослених зато што апсолутно нема могућности за опстанак у овим условима“, напомиње Миша Релић, председник Удружења барова и ноћних клубова.
Он за Данас каже да ће мали број власника и прихватити овај један минималац, а једино што би имало смисла и реално помогло је да то буду три минималца, јер би са тим некако могло да се дочека пролеће.
„Кључ је отпис свих доприноса које смо остали дужни, а то није поменуто, иако је било наговештаја да се отпишу доприноси, друга ствар би било два или три минималца, а треће што би значило да се се сви градови изједначе према Новом Саду, који је дао једини адекватне мере по питању ренти за угоститељске објекте“, истиче наш саговорник.
Он каже да није било договора са градом Београдом и да то што им је понуђено да два месеца плате 50 одсто закупа није решење јер они нису радили много дуже, а да су и период који су могли да раде били на 20 одсто капацитета.
„Мислим да постоји пуно капацитета да се држава договори са угоститељима и направи план за наредне две године, јер како је она потребна нама, тако су и угоститељи потребни држави јер ће она од њих да наплаћује ПДВ“, напомиње Релић.
Председник ХОРЕС-а Георги Генов каже за Данас да је свака помоћ добродошла у тешкој ситуацији, али и напомиње да је попуњеност хотела пет одсто а да ресторани послују са тек 20 одсто. Тако ће бити, каже он, све до 1. марта, јер је у јануару и фебруару и иначе затишје.
Иако цео угоститељски сектор већ годинама инсистира на смањењу ПДВ-а на храну и пиће из Вучићевих најава види се да више верује у једнократне мере, не и промену пореске политике.
Генов, међутим, подсећа да је 12 европских земаља додатно спустило порезе.
„Смањење ПДВ-а би довело до повећања промета, али и добити без обзира на то што је промет мали. Онда би могла да се отворе и нова радна места. Ирска је, на пример, за пет година запослила 56.000 људи, Шведска је после смањења пореза на 10 одсто такође забележила пораст броја запослених, у Француској је после смањења стопе запослено 52.700“, напомиње Генов и каже да су то све подаци настали на основу анализа резултата смањења ПДВ-а у овим европским земљама. Смањење ПДВ-а у Србији би, сматра Генов, довело и до смањења сиве економије, а подстакло би и инвестиције.
Председник Националне асоцијације туристичких агенција YУТА Александар Сеничић каже да један минималац није довољан и није помоћ која ће било шта да промени.
„Свака помоћ је добра, али се даје паушално и тај један месец неће да промени околности, у том месецу ће да релаксира мало, али већ следећег поново ћемо имати проблем“; напомиње Сеничић. Он каже да је туристичким агенцијама и даље потребно помоћи кроз бесповратну помоћ, али да је неопходно убрзати процедуру за одобравање кредита из Фонда за развој.
„Осим тога, помогло би да се доприноси и порези који долазе на наплату од јануара одложе или отпишу. То су круцијалне ствари. Хвала за ову једну плату, али велики број људи је већ отпуштен тако да их ти износи плата неће вратити на посао“, наглашава Сеничић и каже да су сада у туристичким агенцијама махом само остали власници фирми.
Фонду за развој предато више од 400 а решено тек 60 захтева
Александар Сеничић каже да је Фонду за развој предато више од 400 захтева, а да је решено тек неких 60. „Од тог броја 40 су туристичке агенције, ових 20 су наводно туристичке агенције али суштина је да то иде споро, очигледно постоји проблем у процедури“, истиче он. Услови за ове кредите су, напомиње он, одлични, али подсећа да су друге земље које су понудиле сличну врсту помоћи одобравале кредите у року од 48 сати јер је то кредит за ликвидност и те паре су вам потребне одмах, а не за шест месеци.
Љ. Буквић Данас
