Уколико би се променила казнена политика, бар 30 одсто послодаваца у Србији могло би да заврши у затвору јер не уплаћују доприносе на зараде радника.
ПРОБЛЕМИ НАСТАНУ КАД ТРЕБА ПРИКУПИТИ ПАПИРЕ ЗА ПЕНЗИЈУ
Тако бар показују неке процене стручњака, пошто званични подаци о броју фирми које не испуњавају обавезе према држави и запосленима досад нису објављени. Радници се са овим обично суоче у тренутку када почну да прикупљају документацију за одлазак у пензију. Мада се са овим проблемом од 2003. сусрело неколико стотина хиљада радника, за ове прекршаје нико није одговарао. Један од њих је и Драгољуб Милић (65) из Београда.
– Радио сам у државном предузећу и није ми пало на памет да је могуће да ми се не уплаћују доприноси. Када сам хтео да прикупим документацију за пензију, утврдио сам да ми последње три године није уплаћиван стаж. Сада месецима обијам шалтере, а решења још нема – каже Милић за “Блиц”.
Због оваквих случајева је недавна иницијатива познатог професора економије Стојана Стаменковића да се уведе казна затвора за све послодавце који не измире обавезу плаћања доприноса на зараде радника наишла на добар пријем.
– Држава мора да успостави ту контролу, као што смо некада имали у време СДК. Та контрола се изгубила кад је платни промет пребачен у банке. Како је могуће да, рецимо, пет година неко држи раднике и обавља посао, а не уплаћује своје обавезе. Ја не знам да је због тога било ко кажњен. Нејасно је зашто нема контроле која би онемогућила да се дешава да фирме годинама не уплаћују доприносе. За такво кршење прописа постоји робија – рекао је Стаменковић.
С њим се слаже и председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије (АСНС) Ранка Савић.
– Кривичним закоником мора да се пропише затворска казна до пет година за оне послодавце који не плаћају зараде и доприносе запосленима. Земље ЕУ су проблем решиле управо на тај начин, на пример Немачка, која предвиђа казну управо до пет година затвора – наводи Савићева.
Она додаје да је Србија једна од ретких држава у којој послодавци могу да не уплаћују порезе и доприносе, али и плате запосленима, и да за то не одговарају:
– Терет њиховог немара и безобразлука пребацује се на пореске обвезнике, који плаћају социјални мир из буџета.
И док стручњаци жале за системом контроле какав је био у време СДК и индиректно окривљују банке да су овакву праксу омогућиле, банкари ту одговорност не прихватају и тврде да није банка место где ће се контролистати уплата доприноса и пореза.
Слађана Вукашиновић Блиц
