Средином априла, уколико се будућа парламентарна већина буде договарала о кадровским решењима до краја законских рокова, нови сазив Народне скупштине би могао да потврди мандате новој Влади. Својој законодавној активности посветиће се тек након тога. А нове посланике сачекаће подугачак списак прописа који се нису изборили за место на последњој седници одлазећег сазива, када их је усвојено више од 50.
Привреда ће тако нешто дуже чекати нову методологију обрачуна цена комуналних услуга. Србија неће још приступити програму Дигитална Европа, а лабораторије које спроводе ДНК анализе још неко време неће бити обавезне да се акредитују. То су неки од предложених закона који ће сачекати нове станаре највишег дома у Србији.
Није много краћи ни списак закона који су застали у фиокама радних група, надомак статуса нацрта или из нацрта нису стигли да прерасту у предлог. Међу њима је решавање питања комасације, становања, па и инспекцијског надзора.
Нема озбиљнијег односа према комуналној инфраструктури
Први на листи аката „у процедури“ је Предлог закона о комуналним делатностима. Фирме у овој области од њега су очекивале озбиљнији однос према инфраструктури.
„Уколико не уведемо плански приступ одржавању и проширењу инфраструктуре, у једном моменту ћемо остати без ње“, каже Лазар Крнета из пословног удружења Комдел, које је учествовало у изради прописа. „Предвидели смо доношење годишњих програма за пет комуналних делатности које за рачун грађана наручују и измирују локалне самоуправе. Морају на годишњем нивоу да планирају потребе како би их и измиривале“.
Свакако најзначајнија новина коју је предложени пропис предвидео је начин обрачуна цена. Да је усвојен, Влади би већ текао рок од годину дана за доношење уредбе о јединственој методологији одређивања цена за оне које имају крајњег корисника.
„Окосница те методологије је обрачун који смо већ развили, али није обавезујућ. Примењује га између 30 и 40 предузећа у Србији“ објашњава Крнета. „Цена ће се више обрачунавати по утрошку. Да је закон донет, пошто се методологија зна, мислили смо тих годину дана да је проверавамо у пракси, шта доноси из угла приступачности цена, да видимо где би највише порасла. Ти скокови не би били велики. Порасла би тамо где цене из политичких разлога не расту, а математика каже да треба“.
Незаконито не може у закон
Када је реч о различитим тарифама за грађане и привреду, овај пропис то не третира. Регулатива за ово не зна. Двојаки ценовници су одавно забрањени. У пракси, међутим, није тако.
„Раније смо покретали то питање и тражили да се то исправи. Али не може нешто нелегално да се легализује. Различите тарифе нису по закону“, додаје Крнета. „Не можемо нешто што је незаконито да стављамо у закон“.
Иако формално забрањено, како наводи Крнета, мало је локалних самоуправа у којима је стварно тако. Наводи Панчево као редак пример града у коме је иста цена воде за привреду и грађане. Код већине је цена за правна лица и дупло већа.
„То је неодрживо и треба напустити ту праксу“, каже Крнета. „Може се рећи да је реч о прикривеном субвенционисању грађана на рачун привреде. Али, одједном не може да се укине. Тада би то био заиста велики удар за потрошаче. Предузећима би цене пале, али би грађанима, претпоставља се, порасле 20 одсто. Наша је препорука да се то ради постепено“.
Усвајање ценовника би остало у надлежности локалних самоуправа. На Влади је да пропише обавезну методологију.
„По мени највећи губитник одлагања усвајања прописа су комунална предузећа и грађани. Са слабим капацитетима ових предузећа трпимо сви. Никоме није интерес да раде неодрживо“, закључује Крнета.
Дигиталци чекају шансу
Будући посланици ће потврдити и учешће Србије у програму Европске уније – Дигитална Европа. И то за период 2021-2027. Он омогућава компанијама учешће у конкурсима за доделу бесповратних средстава у областима рачунарства високих перформанси, вештачке интелигенције, Цлоуд-Едге рачунарства и простора података.
„Правна и физичка лица са пребивалиштем, односно седиштем у Републици Србији ће бити у равноправном положају према буџету ЕУ за предметне области које се финансирају из средстава Програма Дигитална Европа са организацијама из земаља пуноправних чланица ЕУ“, образлаже закон. „Тиме ће се у великој мери побољшати услови за рад и развој у области дигитализације у Републици Србији. Уложена средства из буџета ће се кроз пројекте враћати у земљу. Како се пројекти додељују на компетитивној основи, може се очекивати да, уз ангажовано и координисано учествовање у програму, прилив средстава буде већи од финансијског доприноса Републике Србије у буџету Европске уније“.
Сама држава је нешто раније за спровођење овог програма у 2023. предвидела
97,8 милиона динара. Она су уписана на разделу Министарства информисања и телекомуникација. Очигледно је да ће сачекати наредну годину.
Чекају и измене Закона о националном ДНК регистру. Треба да омогуће ефикаснију заштиту података и ефикасније остваривање права грађана.
Изменама и допунама овог закона биће проширена сврха обраде података у националном ДНК регистру. Поред вођења кривичног поступка и утврђивања идентитета несталих или непознатих лица, предвиђају се и две нове сврхе.
Прва је спречавање и заштита од претњи националној и јавној безбедности, а друга вођење поступка за утврђивање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта.
„Постоји потреба увођења обавезне акредитације свих лабораторија које спроводе ДНК анализу, у складу са важећим међународним стандардом, како би се осигурала ваљаност и прецизност података који су уносе у национални ДНК регистар“, предвиђају измене.
Такође, нове посланике ће сачекати и сет закона из области заштите животне средине – предлог закона о стратешкој процени утицаја на животну средину, предлог закона о процени утицаја на животну средину и предлог закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце.
Прописи који нису ни прошли Владу
Једна од тема која никада није згодна у предизборно време су и радни односи и преговарање са синдикатима. Тако до Скупштине нису дошле ни допуне прописа који регулише сезонски рад. Дуго се најављује да ће сезонски рад бити регулисан и за привремено ангажоване у грађевинарству, туризму и угоститељству, али и личним услужним делатностима. До Скупштине, међутим, још није дошао.
Припреме измена Закона о комасацији пољопривредног земљишта су застале на радној групи. Измене Закона о становању прошле су јавну расправу, али нису стигле до парламента. О новим обавезама станара и управника стамених зграда расправљаће наредни сазив.
Застао је и нови Закон о информационој безбедности. Очекивало се да ће Србија до јесени добити унапређену верзију овог прописа, која би обезбедила бољу заштиту података грађана и привреде. Измене закона неопходне су због нове директиве Европске уније у овој области, која је усвојена крајем прошле године, а рок за усклађивање је октобар 2024.
До народних посланика нису дошле ни измене Закона о инспекцијском надзору. Један од циљева нове верзије је да се прошири примена еИнспектора и на локал. Засад је формирана радна група.
Shutterstock/Cezary Wojtkowski
Александра Булатовић Форбес/Н1
