Килограм јабуке прве недеље априла прошле године најчешће је коштао од 30 до 70 динара, овог априла, међутим, килограм овог воћа у продавницама био је од 70 до 110 динара.
Лимун је почетком пролећа 2019. био између 80 и 150 динара, да би му цена сада скочила на 180 до 300 динара, нарочито пошто је Турска у јеку епидемије забранила извоз овог воћа. И поморанџе су прве недеље априла биле скупље по килограму за 30 динара него лане. Остале цене, највише раног поврћа, али и старог кромпира, сира, јаја нису много осцилирале.
То што је цена воћа скочила јасан је знак веће потражње, каже за Данас професор Пољопривредног факултета у Београду Зоран Кесеровић.
„Увек се дешава када је већа потражња да цене скачу. Конкретно, у случају јабуке цена је већа јер је прошле године род јабуке у Пољској подбацио. Самим тим, наш извоз овог воћа, пре свега у Русију је порастао, јабука се сад продаје по већој цени у иностранству, а то се осликава и на цене код нас“, истиче Кесеровић.
Он мисли да су се у овој ситуацији воћари добро снашли, да су успели да добију дозволе и одраде све што је до сада од агротехничких мера било потребно.
„Ако код јабука и крушака пропустите једно прскање, род пропада, али воћари су се добро снашли, доста тога је урађено нарочито заштита од штеточина и болести. Једини страх који су имали јесте шта ће урадити са тим плодовима, али с обзиром на то да су зелене пијаце почеле да раде мислим да ни то неће бити проблем“, наглашава наш саговорник.
Он истиче да се у воћарство у последњих 15 година доста улагало, што се осећа. „Воће ће и сада изнети велики терет када се ради о извозу. У структури извоза пољопривредних производа оно са поврћем чини од 19 до 23 одсто, некада и до 25 одсто, а само од извоза воћа и воћних прерађевина приходује се 600 милиона долара годишње“, каже Зоран Кесеровић.
Тренутна криза неће много утицати на род житарица, сматра агроекономски аналитичар Жарко Галетин. Он не очекује да ће на тржишту доћи до великих промена цена када се ради о основним животним намирницама, попут меса, сира или хлеба.
„Криза као таква неће утицати много, сушна година је нешто што може да утиче, јер сада како нема кише кукуруз слабо ниче. За саме паоре ова година није ни гора ни боља од претходних. Сетва их мало више кошта јер је земља сува и теже се обрађује за шта им треба мало више горива“, истиче Галетин.
Пшеница тренутно, како каже, солидно изгледа, али и њој као и осталим пољопривредним културама треба кише.
„Очекујем да ће цене бити на нивоу прошлогодишњих. Али, с обзиром на то да се ради о берзанској роби, много тога зависи од светског тржишта. Ми сада имамо ситуацију да је у свету пад тражње, који доводи до пада цена, а код нас је супротно јер је појачан извоз, због чега цене иду горе“, напомиње Галетин. Како пуно тога зависи од светског тржишта, тако је, истиче, тешко било шта конкретније прогнозирати, али он тврди да Србија нема разлога да се пуно брине.
„Све ће се прелити на крајње потрошаче, али Србија има стабилне билансе и чак да дође до неких екстремно ванредних околности, држава би могла да заштити домаће тржиште. Верујем да, ипак, неће доћи до великих промена, нарочито у погледу цена основних животних намирница“, истиче Жарко Галетин.
Љ. Буквић Данас
