Почетна » ЛЕТО ЗА ПАМЋЕЊЕ: Брутално ИСКРЕНА исповест Србина о програму „Wорк анд травел“

ЛЕТО ЗА ПАМЋЕЊЕ: Брутално ИСКРЕНА исповест Србина о програму „Wорк анд травел“

од admin
0 коментар

„Мораћу да напишем један добар текст о свему овоме када се вратим кући. Та реченица ми је пролазила кроз главу више пута током овог лета. Углавном у ситуацијама када не би све ишло тако идеално, али и онда када би налетели неки лепи, упечатљиви моменти. Једно овакво искуство мора бити препричано. И док седим испред екрана, испуњавајући обећано, присећам се почетка читаве авантуре и тога како нисам знао шта да очекујем. Једино сам већ тада знао да ће уследити лето за памћење. И нисам погрешио…“

Овако за сајт Форесигхтер пише млади Београђанин Борис Попадић, који је учествовао у америчком програму „Wорк анд травел“.

– Толико сам слушао о томе. Wорк & Травел је јединствен програм који омогућава студентима одговарајућег узраста (до 28 година) да проведу једно лето радећи у САД а потом да извесно време путују кроз исте. Бројни људи које познајем одлучили су се на тај корак – о њиховим искуствима слушао сам кроз њихове упечатљиве приче или сам имао прилику да се уверим гледајући њихове фотографије на друштвеним мрежама. Ипак, нисам имао комплетну представу о свему томе док и сам нисам решио да пробам.

Један од најбољих другара био је прошле године. Пустићеш бркове када одеш тамо, видећеш. Нека, треба то свакоме. Нисам знао о чему је тада говорио, а нисам сигуран ни да ми је сада сасвим јасно. Дефинитивно зависи од искуства. И због тога узмите овај текст као један од многих одговора где притом ниједан није погрешан. Наравно да ми је значење његових речи било разумљиво у свом облику – постаћу издржљивији, способнији , одговорнији, очеличићу се… Не само због очигледних разлога (потпуно осамостаљивање, далеко од породице, било чега познатог), већ и због тога што послови који чекају наше студенте и студенткиње нису баш најлепши послови на свету. Ипак, ово лето је за мене било пун погодак и најдрагоценије искуство у животу.“, пише Борис.

Одабир агенције је најважнији

Да бисте се упустили у једну овакву авантуру, објашњава Попадић, биће вам потребна агенција која ће бити посредник између вас и свега онога што вас чека у Америци – послодавца, станодавца али и амбасаде која вас чека пре самог путовања.

Majami, koji je Boris posetio tokom programa, poznat je po prelepim plažama

Мајами, који је Борис посетио током програма, познат је по прелепим плажама

– Оваквих агенција је све више и очекивали бисте да ће им конкурентност налагати да буду боље, квалитетније и да понуде најбољу могућу услугу. Да не помињем и да ћете за њихов рад издвојити добру суму новца па да се тиме беспрекорно пословање још више очекује. Ипак, у реалности мањкавости у њиховом раду су често евидентне па треба повести рачуна у одабиру. Консултујте се са неким ко је већ био, питајте за искуства и препоруке. О читавом успеху сарадње одлучује и – срећа. Некима су агенције обезбедиле савршен боравак и пристојан посао док је у другим случајевима њихов рад потпуно заказао – каже Борис.

Њему су пронашли смештај који је делио са 13 људи, у кући која је имала два купатила и три спаваће собе.

– Да ли смо имали 14 кревета? Нисмо. Две собе су имале по два кревета на спрат, док је трећа имала један такав – дакле 10 лежајева! Станодавац није видео никакав проблем у томе да неки људи спавају заједно у кревету што свакако никоме није била опција па су неки, они који су стигли последњи, били принуђени да спавају на душецима – прича Борис.

Додаје и да је вероватно најважнија ствар то да ви тамо имате много већа права него што вам је то на почетку представљено, па чак и од стране агенције, која би наводно требало да буде на вашој страни.

Оно око чега ће вас, каже, агенција такође слагати јесте да никако, ни за живу главу, не смете напустити посао који вам они пронађу.

– Да бисте направили неки новац највероватније ћете морати да радите два посла или дупле смене на једном, на шта сте вероватно унапред спремни и то вам није непознато. Тако да ћемо посао који вам је обезбеђен пре доласка у Државе звати први посао а онај који сами пронађете када тамо стигнете зваћемо други. У мом случају – идеалном да вам опишем ово о чему говорим – први посао је био лош, основни услови нису испоштовани и једноставно сам сматрао да могу проћи боље. Био сам помоћник у кухињи, сатница је била 10 долара по сату што заправо није било ни тако лоше у поређењу са неким другим ресторанима, али је атмосфера била на јако ниском нивоу а моје добро знање енглеског језика није могло да дође до изражаја. Убрзо сам нашао други посао, што у туристичком месту попут Рехобот бича у коме сам живео није било толико тешко (ни превише лако). Имао сам посао конобара захваљујући поменутим вештинама енглеског језика и премда јесам пуно радио био сам апсолутно задовољан јер боље колеге нисам могао да пожелим а када би на послу био добар дан, што је било често, сатница коју сам зарађивао је износила дупло него на првом послу – прича овај Београђанин.

Управо зато му је, каже, у интересу било да што пре прекине са сарадњом на послу који му је агенција обезбедила и у потпуности се посвети дуплим сменама на послу који је сам пронашао.

– Ту је међутим, препреку представљао представник агенције који је тврдио да би моје напуштање првог посла условило отказивање моје визе. Највећа глупост свих времена. Неко време ме је држао у страху, али након што су ми на другом послу потврдили да би они испунили сву документацију која је потребна, није било разлога да не дам отказ у првом ресторану. То сам врло брзо учинио и остатак мог лета је прошао у прилично бољем светлу – каже Борис.

Лакше је наћи посао него у Србији, али није лако

Сам чин тражења посла, додаје, може бити јако стресан и напоран. Али ако ћете се осећати боље – лакше га је наћи него у Србији. Што се тиче типа послова избор није јако велик мада га има – обично се радници траже у угоститељским објектима, продавницама конфекције (такозвани ретаил) или било каквој другој врсти продаје. С друге стране, иако категорије нису бројне послова у њима има више него довољно.

– Са свих страна око мене су били натписи „ноw хиринг“, тј. тражимо раднике. Ипак, са тражењем посла треба бити брз јер је ваша конкуренција све већа како све више студената пристиже а лове исти плен као и ви. Управо тај осећај нелагоде и неизвесности док неки посао коначно не постане ваш јесте оно што овај процес чини прилично стресним. Важно је да знате – посла има, тамо је негде, чека вас – објашњава он и додаје:

„Интервју за посао зависи од послодаваца. Многи ће вам увалити формулар за пријаву и саопштити да ћете бити контактирани. Док има оних који стварно тако мисле, велики је број оних студената који такав позив никада нису добили. Зато је сигурније ако на лицу места видите да су озбиљни у намери да запосле радника. Такви послодавци ће одмах са вама разговарати о условима, и премда ће вероватно и они захтевати одређену папирологију, биће вољни да вам појасне оно што се тражи и одговоре на свако питање, за разлику од оних који вам покажу где се налазе формулари, а одмах затим и врата“.

Незаборавно америчко лето

Након што обавите тај главни посао и пронађете себи одговарајуће запослење, када обезбедите себи тај мир, преостаје вам наредних неколико месеци да поред силног рада уживате највише што можете.

Ipak je to zemlja mogućnosti: Los Anđeles

Ипак је то земља могућности: Лос Анђелес

– Американци су гостољубив народ. На ову тему ћете такође чути разне утиске и мишљења, неки ту љубазност карактеришу као лажну, други ће вам опет рећи да су хладни, међутим моји утисци су позитивни. Локални становници ће учинити све да се у њиховом месту осећате као код куће. Сезонски радници су за њих постали већ нормална ствар. Неколико католичких цркава у округу је организовало један оброк дневно, дружења, излете за стране студенте. Такође су бесплатно изнајмљивали бицикле будући да је то нама било главно превозно средство на путу до посла, плаже или било ког одредишта. Не само да су их изнајмљивали, већ су изузетно водили рачуна о нашој сигурности, обезбеђујући нам резервна светла и кациге – прича Борис.

У кући је, каже, живео са другим Србима са којима је проводио доста времена и који су му за та четири месеца постали нова породица, док су му колеге на послу били Американци или студенти из других земаља Европе.

– Своје укућане сам највише заволео и они су учинили ово лето сјајним, али су ми исто тако две Мађарице, једна Бугарка и велики број феноменалних Американаца веома прирасли срцу. Имали смо кућне и друге журке где су се студенти упознавали, размењивали искуства и представљали културу своје земље. Нажалост, обично је тако да нису сви поштени. Познајем чак неколико људи којима су на таквим журкама украдене бицикле. На срећу таквих искустава није било много па колеге из моје и околних земаља остају оцењени прилично високо . каже Борис.

Сви градови које је посетио – Мајами, Филаделфија, Њујорк, Вашингтон – прича су за себе.

– Сва неизвесност и изазови са почетка су били вредни једног невероватног лета и искуства за цео живот. Зато бих желео да на крају порука буде да не губите време и учините нешто сјајно за себе. Док читате ове редове неко се управо пријављује – закључује он. Цео текст можете прочитати на сајту Форесигхтер.

Форесигхтер.рс/ Блиц Борис Попадић

Можда ти се свиди

Оставите коментар