Држава ће пленити и фирме да би решила проблем ненаплативих кредита. Дугови презадужених богаташа достигли чак 3,7 милијарди евра
ДРЖАВА ће покушати да реши дубиозу са ненаплативим кредитима које су, без икаквог обезбеђења, подизали тајкуни тако што би овим дужницима могла чак и да се конфискује имовина – сазнају незванично „Новости“. О овој могућности озбиљно се размишља у владајућој коалицији.
Разматра се и опција да се проблематични кредити и дуговања према државним банкама реше кроз национализацију: да држава практично уђе и преузме ове фирме. С обзиром на то да су велики дужници и да су под хипотеку ставили буквално сваки пословни квадрат и залогу на све машине и опрему, оправдано се поставља питање и да ли држава планира да се, зарад немирења огромних дуговања, првенствено према државним банкама које су гурнуте у стечај, наплати и кроз национализацију приватне имовине тајкуна?
Иначе, према последњим проценама, њихови дугови достижу чак 3,7 милијарди евра.
Због проблематичних зајмова одобраваних без одговарајућег обезбеђења под катанац су отишле Агробанка, Универзал банка, Привредна банка Београд, Развојна банка Војводине, док је Српска банка „преживела“ само као сервис наменске индустрије. Све оне биле су на мети удружених тајкуна, који су, чак, били и акционари појединих банака код који су се, под најповољнијим могућим условима – задуживали.
Мирослав Богићевић, власник „Фармакома“, Горан Перчевић, власник „Интеркомерца“, Жељко Жунић („Беохемија“), Драган Ђурић („Зекстра група“) зајмили су од државних банака, а за отплату гарантовали јаловином из рудника у „којој сигурно има злата“ (Богићевић), сољу и сухомеснатим производима (Перчевић), козметиком (Жунић)… У случају када су полагали хипотеке, некретнине су биле процењиване по вишеструко вишим ценама од тржишних.
Фирме ових бизнисмена већ дуже време су водеће на листама принудне наплате. Огромна доспела дуговања блокирала су им рачуне. Богићевићева предузећа овде су предњачила са укупним дугом од 13 милијарди динара, без камате (стање на дан 31. децембар 2014. године). Сада већина његових фирми нема блокиране рачуне, али не зато што је дугове вратио, већ зато што их је утерао у стечај, па су заштићена од принудне наплате.
Економиста Љубомир Маџар о најави нових прописа каже:
– Претпостављам да није реч о најави могуће национализације као мере, јер би се онда она односила на целокупно становништво у земљи, већ о конфискацији. Сматрам да није добро да држава улази у власништво над фирмама које су у проблемима. То се тако не ради. Држава је лош власник, јер да је била добар, не би јој пропале банке и биле сада у тој ситуацији. Држава је, практично, дозволила да јој пропадну банке, а сада треба да је уводимо у посед фирми које пропадају. А већ је показала да не уме да газдује како треба.
ЗАЛОЖИО И КРЕВЕТ
ПРЕГЛЕДОМ података Регистра залоге, при АПР, долази се до података да је „Фармакомова“ Фабрика акумулатора у Сомбору под залогу летос морала да стави укупно 15 предмета, на име дуга од 36.116 евра, једној француској интернет-продавници. Осим службених возила („мерцедеса“, „ладе самаре“ и „тама“), извршитељ је под залогу ставио и овални сто за састанке, 12 тапацираних дрвених столица, две комоде, три полице за књиге, два колор телевизора, кожну гарнитуру за седење, па чак и ВХС видео-рекордер и две уметничке слике…
