За последњих пет година, откако је Александар Вучић преузео власт у земљи, јавни дуг Србије порастао је за 6,3 милијарде евра.
Истовремено, учешће јавног дуга у бруто друштвеном производу повећало се са 56,2 одсто, колико је износио 2012, на чак 67,1 одсто БДП на крају маја 2017.
Задужена и деца
Наиме, 2012. године Србија је била дужна 17,71 милијарду евра и тај дуг се у наредним годинама стално повећавао, да би на крају 2016. достигао рекордан износ од 24,82 милијарде евра. За првих пет месеци 2017. јавни дуг је благо опао, па је 31. маја износио 24,6 милијарди евра. Директан дуг државе износи 22,72 милијарде евра, док индиректне обавезе чине 1,98 милијарди евра. Кад се укупан дуг државе подели на 7,1 милион грађана Србије, испада да је на крају маја свако од њих био дужан по 3.347 евра.
Због чега је задуженост порасла за 6,3 милијарде евра за пет година, као и на шта су те паре потрошене, из Министарства финансија нисмо добили одговоре.
Економиста Млађан Ковачевић објашњава да је разлог задуживања покривање дефицита државе, пре фискалне консолидације.
– Оно што оптерећује јавни дуг су кредити који су узимани пре 2013. године, кад је морао да се покрива дефицит државе. Кад је дошло до консолидације, онда је јавни дуг почео да пада. Задуживање државе треба разликовати од пројектних кредита за мостове и сличног, који су дугорочни и чији је почетак отплате тек после 2022. или 2023. године – објашњава Ковачевић.
Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија истиче да то што се држава задужује не мора да буде спорно ако се кредити узимају за продуктивне ствари.
– Ако се држава задужује за изградњу инфраструктуре или подршку економском развоју, то има смисла, али ако се задужује за сервисирање државне администрације, која је гломазна и у највећој мери штеточинска, онда је то проблем. Не видим сразмерност између висине јавног дуга и инвестиција које могу да се виде голим оком, осим нешто путева и железница. Држава треба да извести Скупштину на шта се троше средства која су добијена из кредита. Да су то заиста продуктивне инвестиције, они би то јавно и саопштили – оцењује Добрашиновић.
Скупа администрација
Он додаје да вероватно највећи део новца од кредита иде у државну администрацију, за покривање дуговања јавних предузећа и плаћање камата.
Занимљиво је да је од 2000. године јавни дуг највише смањила влада Војислава Коштунице, док је највише порастао за време мандата Мирка Цветковића.
Курир / Славица Томчић
