Власти у Београду и њима блиски медији упорно последњих месеци користе Немачку као пример кризе и скупоће. Саговорници Дојче велеа кажу да је у питању тактика да се проблеми код куће забашуре.
„Сваки шести Немац, сваки шести, је или сиромашан или на граници сиромаштва“, рекао је ове недеље Драган Ј. Вучићевић, главни уредник Информера, у јутарњем програму телевизије Хепи.
Тај податак потиче из Извештаја о сиромаштву за прошлу годину који је у јуну представило кровно удружење добротворних организација у Немачкој. Према њему, око 14 милиона људи нема сигурне или довољне приходе, те су у ризику од сиромаштва. И то све пре овогодишње инфлације.
Вучићевић је наставио позивајући се на телевизијски прилог Дојче велеа: „Имали су снимак из једне залагаонице, негде у Франкфурту ако сам добро упамтио, где долази човек и доноси телевизор. И залаже телевизор за сто евра. Зашто? Јер мора данас да плати рачун за гас…“
Иако Вучићевић није баш прецизно пренео шта се дешава у том извештају, ДW јесте више пута јављао о томе да залагаонице у Немачкој имају више посла пред ову зиму. Последња анкета Дојчландтренд са почетка новембра показује како се две трећине Немаца боји да више неће моћи да плаћа цене оптерећене инфлацијом.
Но, поставља се питање откуд то да у Србији, која је и сама жестоко погођена кризом, у медијима блиским властима има толико приче како Немачку малтене чека катаклизма?
Пошто уље
„Немачка укида топлу воду“, насловио је портал Курира вест у јулу, иза које се заправо крила одлука града Хановера да се у градским халама и базенима тушира само хладном водом због штедње гаса. „Немци ће се грејати на коњску балегу“, додао је портал таблоида Ало прошлог месеца.
У априлу, када је због рата у Украјини дошло до несташице сунцокрета, портал Еспресо је пишући о Немачкој насловио: „Уље се продаје на црно за папрене паре, цена иде и до 20 евра за једну флашу“. Таблоиди су били пуни фотографија празних рафова.
„Немачка је симбол благостања у Србији – јаке економије, социјалне и здравствене заштите“, каже за ДW Андреј Ивањи, уредник у недељнику Време и дописник више немачких медија.
У инсистирању медија блиских власти на великој кризи у Немачкој, он види поруку српској публици: „Какви смо цареви кад нам је боље него Немцима!“.
У поређења са Немачком често се упушта и председник Александар Вучић. Гостујући на телевизији Пинк прошле недеље (6. новембар), он је извадио тефтер са записаним ценама: „Цена литра уља у Немачкој је између 4,33 и 5,72 евра. Код нас између 1,8 и 1,87 евра – три пута мање“.
Вучић је рекао да је хлеб у Немачкој до пет пута скупљи, те да су цене битно веће и када су у питању со, брашно, шећер.
Изнете цене уља у Немачкој нису сасвим тачне. У супермаркетима се, после почетне несташице, данас уље може наћи за 1,99 до 3,5 евра. Преко пет евра, као и пре кризе, иде само био уље од сунцокрета или неке врсте маслиновог или другог уља.
Подизање улога
Политиколог Дејан Бурсаћ у поређењу са Немачком види тактику: „Снижавају се очекивања сопствених грађана – јер, кад је у Немачкој лоше, како тек да буде у Србији?“.
„Вучић и СНС све раде да кроз зиму прођемо без рестрикција јер знају да би им оне биле огроман ударац на рејтинг. Кад негде у марту пребродимо хладно време, председник ће моћи да каже да смо висили над провалијом, али да је прогурао српски брод кроз олују“, додаје Бурсаћ за ДW.
Немачка се, према Бурсаћу, ту узима као референтна тачка. И сам Вучић је више пута сликовито говорио да кад Немачка економија кине, сви на Балкану се прехладе.
„То Вучић често ради, повећава улог и наговештава тешка времена, како би сви после рекли да смо још добро прошли“, каже Бурсаћ.
Сличан проценат поскупљења хране
Бројке кажу да је инфлација у Немачкој у октобру била 10,4 одсто, а код животних намирница чак 20,3 одсто. Према српском Републичком заводу за статистику, у Србији је у септембру годишња инфлација била 14 одсто, а храна је поскупела за 20,4 одсто.
„Чини ми се да Немачка далеко, далеко лакше пролази кроз кризу него Србија“, каже Андреј Ивањи. „Поскупљења су процентуално упоредива, али ми у Србији говоримо о просечној плати од петсто евра, с тим да огромна већина људи приходује далеко мање“.
Но, медијско инсистирање на томе да је у Немачкој ситуација катастрофална као да даје резултате. Друштвене мреже су пуне сведочења људи који живе и раде у Немачкој, а из Србије добијају забринута питања како тамо уопште преживљавају.
Томе је у једном тексту посведочила и новинарка Јелена Јоргачевић, која је провела годину дана у Немачкој на докторским студијама. Према њеном писању, комшија у Србији јој је по повратку рекао да „чује“ да је у Немачкој катастрофа. А фризерка јој тихо рекла: „Тамо баш лоше, а?“.
