Најстарији грађани Србије разочарани су резултатом преговора Владе и ММФ-а јер се дуго очекивано повећање пензија за већину свело на скромних два евра. Ипак, иако незадовољни, најсиромашнији међу њима почели су да размишљају шта могу са тим новцем.
Један бели хлеб, литар дуготрајног млека, шест јаја А класе и две чоколадне бананице на акцији, могу да купе најсиромашнији пензионери у продавници са просечним ценама од повишице коју ће добијати од 1. јануара. Повећање пензија за 1,25 одсто, на које се одлучила влада, за њих ће значити додатних 250 динара у месечном буџету – илити 2,07 евра.
“Па одлично… Од овог повећања не могу ни конопац да купим да се обесим. Пензија ми је двадесет хиљада. Немам ни за хлеб. Најбоље да нас што пре пошаљу на онај свет. Ево ми их рачуни у торби. Сваког месеца двадесетчетири хиљаде. Па зар није брука и срамота да се премијер хвали, онако пун себе, да је задовољан што нам је оволико повећао пензије. Па, овај народ је луд,” каже за РСЕ Београђанин Милован Тамбурић (78), који је радни век провео у трговини електроматеријалом.
Још једна комбинација за пензионере са најнижим примањима, уколико су им потребне још неке основне намирнице, за располагање са додатних 250 динара је: Килограм зелених јабука, јетрена паштета од 130 грама, килограм црвеног кромпира и једна чоколадна бонжита.
Део тог новца пензионери могу да искористе и за плаћање телевизијске претплате по новој цени од 150 динара, која је раније била 500 динара.
Примања најстаријих линеарно су повећана, тако да ће они који имају велике пензије, од 80.000 динара, добијати хиљаду динара више – што је 8,3 евра.
По најновијој одлуци владе, и после преговора са ММФ-ом, просвета ће од Нове године имати четири одсто већа примања, запослени у здравству три одсто, а универзитетски професори, војска и полиција два одсто.
Јасна Јанковић, професорка књижевности и председница Уније синдиката просветних радника, каже за РСЕ да од овога нема суштинског бољитка.
“Прво морам да исправим терминологију коју влада користи. Зато што ово није повећање плата, него је враћање дела плата. Ја јесам професор књижевности, али када је мој новчаник у питању морам да поменем бројке. Пре годину дана узели су нам 10 одсто од плате, што је сваког месеца било 4.600 динара. А сада је повећање од четири одсто 1.600 динара. Просечне плате пре смањења биле су 44.000, а сада су 40.000 динара. Једино решење за просвету су платни разреди у јавном сектору.”
Због владиних мера штедње јавном сектору плате су од новембра 2014. смањене за десет одсто, а тада су умањене месечне надокнаде и пензионерима са примањима већим од 25.000 динара.
Након најновијег потеза оцене врха власти су да је пораст пензија скроман, али стабилан, као и да повећања осталима представљају значајан успех у садашњим условима.
За Петра Марјановића (58), запосленог у телекомуникацијама, нове мере су сигнал да долази бољи живот.
“Не да је ово повећање плата значајно, него је фантастично. Због тога што лове нема. Треба ова држава да живи од нечега. Одвојити толико пара за толико људи, то је права премија. Према томе, велики је то новац. Не би било паметно да је више. Не би ваљало одмах све потрошити. Нека се мало накоти, што би рекли. Фактички испада да је ово симболичан гест, али дефинитвно је фантастично када нешто почне да се креће на боље“, констатује Марјановић.
За већа примања од 2016. држава је издвојила 100 милиона евра мада је, како је рекао премијер Александар Вучић, било фискалног простора за три пута веће плате и пензије. Део новца за ту намену биће обезбеђен повећањем акциза на гориво, па ће нафтни деривати вероватно бити скупљи за два динара по литру.
Све у свему, закључује економиста Милан Ковачевић, када се сабере и одузме, оваква повећања пензија и плата су популистичка мера:
“Да ли су избори близу или мало даље није толико битно. Али, у сваком случају, извршна власт се труди да што више гласова одржи и повећа. При томе је други проблем што се најављује повећање дажбина. Ако је то намера, онда је она потпуно супротна прокламованој идеји уштеде. Ако једном делу становништва дајете нешто, а свима на неки други начин узимате више из џепа онда је то баш супротно ономе што смо желели постићи. Да држава превише изима и превише назад враћа.”
Што се тиче запослених у јавном сектору, овог пута кратких рукава остали су државна администрација и министарства јер повишице за њих неће бити.
