Главни извор прихода банака су камате. Од њих су банке током 2020. зарадиле укупно 121,25 милијарди динара, показују подаци Агенције за привредне регистре. Од разних накнада и провизија банкарски сектор је имао чист приход од 38,7 милијарди динара што је око 329 милиона евра. Ипак, то је за око 29 милиона евра мање него што је наплаћено 2019. године.
Банке износе својих тарифа морају јавно на истакну и на својим сајтовима. Такође, Народна банка Србије обавезује банке да редовно објављују најчешће провизије, чији упоредни преглед је доступан на сајту НБС. Уз то, свака банка мора пре сваког повећања цене својих услуга обавезно да обавести и своје кориснике.
Међутим, грађани често не контролишу промене које им банке најављују па се непријатно изненаде када до јуче бесплатна услуга почне да се наплаћује.
Ниједна банка не зарачунава трошак отварања и затварања текућег рачуна, али се наплаћује његово месечно одржавање – од непуних 200 динара за најједноставније пакет рачуне па до око 800 динара колико у појединим банкама досежу трошкови одржавања текућих рачуна који укључују услуге мобилног и електронског банкарства, више картица међу којима су и „златне“, али и доступни попусти у појединим трговинама.
Од „лежарине“ до казне за погрешан број
Још се памти трошак „лежарине“ коју је једна банка у Србији пре три године зарачунавала корисницима који имају чекове. Ова провизија подразумевала је да банка месечно зарачунава 30 динара по сваком чеку који њен клијент још није искористио. Уз то, банка је кориснику наплаћивала и 100 динара кад коначно испише чек и то на име „трошка реализације“. Данас се за чекове и даље наплаћује само трошак издавања који се, како стоји у тарифарницима неколико банака које смо проверили, креће од 10 до 35 динара по једном чеку.
Укидање „лежарине“ не значи да банке нису смислиле нове врсте провизија. Тако једна од највећих банака на тржишту – Комерцијална, уводи трошак од чак 1.000 динара у случају када корисник погреши број текућег рачуна на који уплаћује новац, што захтева сторнирање уплате.
До сада ова услуга није ни постојала у тарифарнику.
„Не постоји оправдање за раст накнада јер су банке у Србији 2020. године профитирале око 400 милиона евра, тако да нема речи о неким губицима које желе да надокнаде кроз раст провизија“, каже за портал Н1 Дејан Гавриловић из организације потрошача Ефектива.
Банке, како истиче, подижу стандардне тарифе, али уводе и неке „фантастичне“ како их назива Гавриловић. Једна од њих је и поменута провизија за погрешно уписан број рачуна.
Кад банка плаћа казну
„Клијент се кажњава за укуцавање погрешне цифре. Ако ја као клијент радим посао банке, користим свој лаптоп или телефон, за плаћање, морам да будем технички опремљен, да користим свој интернет, своје време, укуцавам бројеве, у потпуности радим посао бане и погрешим цифру радећи посао банке – банка ме кажњава са 1.000 динара. А шта се дешава када службеник банке укуца погрешан број рачуна? Ништа“, истиче Гавриловић.
Он наводи пример корисника који је последњег дана у року платио порез, али је добио казну јер уплата није стигла на време.
„После провере испоставило се да је службеник банке погрешио број рачуна и да уплата није отишла где треба. И за то нису предвиђене никакве санкције“, указује он.
Међу „фантастичне“ накнаде убраја још једну коју од октобра уводи Комерцијална банка.
„Банка која има велики број девизних пензионера је одлучила да од 1. октобра наплаћује провизију за примање пензија из иностранства. То до сада није наплаћивано“, навео је Гавриловић.
Увидом у тарифарник ове банке, који ће у примени бити од 1. октобра, види се да ће накнада за пензије из Словеније бити 0,30 одсто од износа, минимум 150 динара. Проценат је нижи за пензије које стижу из Немачке – 0,23 одсто, док ће се за остале ино пензије наплаћивати накнада од 0,35 одсто, односно минимум 150 динара.
Може ли се променити банка
Уколико се корисник не сагласи са променом тарифа своје банке, има право да раскине уговор и промени банку. Међутим, то често није тако једноставно – у случају да корисник има кредит у њој промена банке захтевала би и рефинансирање зајма што је нарочито компликовано уколико је реч о дугорочном задужењу за куповину стана.
Бојана Миловановић Нова
