Цене нафте су на светским тржиштима порасле и прошле седмице, други пут заредом у седмичном трговању, што аналитичари тумаче новим подстицајним мерама у Кини и стабилним растом америчке привреде чији след би требало да буде и повећена потражња за нафтом.
На лондонском тржишту барел је на крају прошлонедељног трговања поскупео за 6,4 одсто – на 83,55 долара, а на америчком тржишту је достигао 78,00 долара, што је цена већа за 6,3 одсто.
Скок цена на највиши ниво у последња скоро два месеца произишао је, између осталог, из података о расту америчке привреде у последњем тромесечју – за 3,3 посто на годишњем нивоу.
Сви последњи подаци указују на стабилан раст највеће економије света, којој се предвиђа тзв. ‘меко приземљење’, а не рецесија.
Потражњу за нафтом би могле повећати и нове подстицајне мере у кинеској привреди, која је највећи светски увозник.
Кинеска централна банка најавила је да ће почетком фебруара смањити стопу издвајања обавезне резерве банака, што би позитивно требало да утиче на ликвидност банкарског система, кредитирање и раст привреде.
На скок цена нафта додатно утичу и наставак сукоба на Блиском истоку између Израела и Хамаса, као и напетости у Црвеном мору, па су трговци те ризке урачунали у цену.
Shutterstock/zabosorina
