Почетна » СЛАМАРИЦА ИЛИ БАНКА, ИСТО ЈЕ Банке на штедњу дају нула одсто камате

СЛАМАРИЦА ИЛИ БАНКА, ИСТО ЈЕ Банке на штедњу дају нула одсто камате

од admin
0 коментар

Једна од највећих банака у Србији укинула је камату на неорочену девизну штедњу, а њен пример ускоро ће почети да следе и друге банке. Ипак, укупна штедња у банкама расте.

– На девизном рачуну имам 3.000 евра. Новац нисам орочавала из страха да ће ми затребати тако да сам добијала камату од 0,3 одсто годишње. Јесте мало, десетак евра годишње, али сада немам ни то. У банци су ми незванично објаснили да је и таква минимална камата за њих велики трошак у време кризе с обзиром на значајну штедњу коју су јој поверили грађани – каже клијенткиња једне банке.

Каматне стопе на штедњу на нивоу читавог банкарског сектора падају већ неколико година због смањења кључних референтних стопа Европске централне банке, као и обарања референтне каматне стопе Народне банке Србије. Пратећи овај тренд, банке су прво на нулу свеле камате по текућим рачунима, а сада и камате на неорочену штедњу.

Камате на орочена средства у еврима такође су на минималном нивоу. Оне се у банкама на штедњу у еврима крећу око 0,7 одсто годишње у просеку, са почетком тек од 0,1 одсто годишње.

То на уштеђевину од 5.000 евра, са урачунатим порезом од 15 одсто на добит, доноси зараду од свега 4,25 евра годишње. Динарска штедња истовремено је исплативија, предност је у већој каматној стопи која износи око шест одсто годишње, али и у неопорезивању остварене камате односно добити.

Крајем октобра 2010. камате на динаре ишле су чак до 18 одсто, а на штедњу у еврима и до осам одсто за износе орочене на годину дана, а банкари су били и више него спремни да преговарају са сваким клијентом понаособ и понуде чак и боље услове од званичних.

С друге стрене, званични подаци показују да Срби, ипак, све више новца остављају у банкама.

Према подацима Народне банке Србије укупна штедња грађана у банкама у мају скочила је за 14 милијарди динара у односу на април, односно за око 116,6 милиона евра.

Грађани су на динарским рачунима имали укупно 47,2 милијарде динара, док су на девизним оставили штедњу од око 8,4 милијарде евра.

Професор на Београдској банкарској академији Хасан Ханић каже за “Блиц” да повећање штедње у мају од два до три процента није толико значајно да би се могао тражити разлог.

– Вероватно су у питању пролазне осцилације, што значи да не постоји један значајан фактор који је утицао на раст штедње. Могуће је да су акционари неколицине компанија расподелили добит па су добијени новац дали на штедњу. То се обично догађа у овом периоду – оценио је Ханић.

ПРОБЛЕМИ ШВАЈЦАРАЦА

Због негативних каматних стопа пореске власти швајцарског кантона Цуг укинуле су повластице за рано плаћање пореза и замолили грађане да што је више могуће одложе плаћање својих пореских обавеза.

Негативне стопе значе да онај који положи новац у банку мора да банци плати камату, па кантон Цуг не жели да акумулира готовину. Цуг ће на тај начин уштедети 2,3 милиона евра годишње.

Сузана Лакић    Блиц

Можда ти се свиди

Оставите коментар