Синдикати и послодавци данас нису утврдили минималну цену рада за 2016. годину а Влада Србије је одлучила – најнижа сатница ће и догодине износити 121 динар.
Једнима је превише, а другима премало. Послодавци муку муче да зараде и за садашње минималне плате. Радницима је још теже, треба да живе са непуних 175 евра.
Минималац у Србији спада у ред најнижих примања у региону, износи свега 174 евра. Нижа примања су у Македонији и Албанији. Нешто више је у Бугарској. У БиХ минимална зарада је 191 евро, Црној Гори 193 евра, Хрватској 396 евра, а у Словенији 791 евро. Иначе, у Немачкој је минимална зарада 1.473 евра, Холандији 1.502, Луксембургу 1.923 евра.
Послодавци подсећају да привреда годинама стагнира, те да простора за раст плата нема. Осим, ако би држава снизила порезе на рад.
“Јер би онда тај износ, или остајао као вишак са којим би се могло даље инвестирати, или би највероватније ишао ка повећању плата запослених”, наглашава Небојша Атанацковић:
Уштеде у буџету, којима се у држави хвале, могли би уместо на симболичан раст плата и пензија, да се искористе за ове намене, ако се уопште и испостави да простора за раст потрошње има. Међутим, за сада се у влади о томе не изјашњавају.
“Види се, евидентно је да је стање у нашим финансијама боље. Да ли то можемо одмах да искористимо у првохј години, да ли то можемо да искористимо у првих неколико месеци, е то је већ велико питање. И то је нешто на шта одговор може да да само комплетна влада”, тврди министар Александар Вулин.
Многи економисти упозоравају да штедња мора да се настави и да простора за смањење пореза нема. Са друге стране, аналитичари не сумњају да би, уколико се порези смање, они били искоришћени за раст плата.
“Свега 5-10 одсто послодаваца каже да би то узело себи. Дакле, послодавцима су радници потребни, јер они су ти који им доносе зараду, ако нису довољно плаћени и мотивисани, послодавци су у проблему”, наводи економиста Александар Стевановић.
Противници повећања минималне цене рада кажу и да би, уколико није утемељена на расту привреде и реалним могућностима, само повећала рад на црно и отежава нова запошљавања. Такође, минималац је, у односу на просечну плату, виши него што је то у другим земљама.
Међутим, статистика не даје одговор на кључно питање – како живети са минималцем.
Синдикати процењују да у Србији између 100 и 150 хиљада људи живи на минималцу, односно са мање од 21.000 динара месечно. Поређења ради, минимална потрошачка корпа, дакле она која обезбеђује само преживљавање, износи више од 34.500 динара. Минимална плата је дакле далеко од довољне да обезбеди онима који је примају било шта осим преживљавања од 1. до 1.
