Према најновијим истраживањима, становник наше државе годишње поједе 83 килограма основне намирнице
ИАКО Србе бије глас да једу дупло више хлеба од Европљана, статистика нас, међутим, последњих година демантује. Све мање једемо хлеб. Потрошња хлеба и пецива према најновијим истраживањима у Србији је опала за 17,5 одсто. Сваки наш становник сада поједе око 83 килограма хлеба годишње, док је пре девет година на трпези имао 101,8 килограма.
Према анализи Анкете о потрошњи становништва РЗС, у последњих девет година просечна потрошња хлеба и пецива по глави становника у Србији смањена је за 17,8 килограма.
– Хлеб је најважнија животна прехрамбена намирница и практично једина намирница која се свакодневно једе од рођења до смрти – каже Здравко Шајатовић, в. д. директора „Житовојводине“. – Прехрамбени значај хлеба нарочито долази до изражаја у периодима тешке економске кризе и растућег сиромаштва када, по правилу, долази до смањивања потрошње осталих, биолошки и нутритивно вреднијих, животних намирница попут меса, млека, сира, воћа и поврћа, а расте потрошња хлеба. Међутим, то „правило“ очигледно данас не важи у актуелној економској ситуацији у Србији.
Осим што се смањила потрошња хлеба по глави становника, смањен је и број становника Србије за 32.366 (са 7,146.759 на 7.114.393 становника закључно са 2013., кажу у „Житовојводини“. И тај фактор такође је утицао на смањење укупне потрошње хлеба и пецива у Србији.
Посматрајући регионално, укупна потрошња хлеба по глави становника је испод наведеног просека у развијенијим подручјима у Србији. Рецимо, у региону Београда је 70, док је у делу јужне и источне Србије рецимо знатно виша и износи 92 килограма. За разлику од потрошње хлеба, потрошња пецива по глави становника у развијенијим регионима већа је од процењеног просека од 10 килограма, односно мања у неразвијенијим регионима.
Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, сматра да постоји више фактора за пад потрошње хлеба. У неким деловима земље чак је и повећана и производња и продаја векни, док је у другим смањена, између осталог и због промене начина исхране из здравствених разлога, људи су сада читав дан одсутни из куће, смањује се и број становника због стопе морталитета, али и одласка људи у иностранство…
ПОТРОШЊА И ИЗВОЗ ПРЕМА проценама „Житовојводине“ годишња мељава пшенице износи око 1,2 милиона тона. Од наведене количине пшенице произведе се око 860.000 тона брашна, која се утроши за непосредну потрошњу становништва, за хлеб и пециво, али и за кондиторску индустрију и извоз. Очекује се да Србија ове године извезе око 200.000 тона брашна. Из наведених процена може се закључити да, осим прелазних залиха постоји известан стални вишак брашна на домаћем тржишту.
Д. Маринковић Новости
