Ове недеље Србија је са ММФ-ом договорила детаље стенд-бај аранжмана вредног 2,4 милијарде евра, што је први пут у последњих 10 година да је наша земља постигла овакав договор са том међународном финансијском институцијом. Додатно, Влада Србије тренутно води преговоре са Светском банком о новом задуживању већем од пола милијарде евра. Јавни дуг Србије је 3. новембра износио око 32,6 милијарди евра, што је нешто преко 54 одсто БДП-а, показују подаци Управе за јавни дуг. А коме све и колико дугујемо?
Последњи пресек направљен је 30. септембра, када је сачињен квартални извештај, сва дуговања су подељена у директне и индиректне обавезе, а у оквиру тих категорија на унутрашњи и спољни дуг.
Тако тренутно по основу државних хартија од вредности емитованих на домаћем тржишту, што представља компоненту директног унутрашњег дуга дугујемо 10,4 милијарди евра, а по основу еврообвезница Републике Србије, што је директни спољни дуг – 7,3 милијарде евра.
Што се тиче осталих компоненти унутрашњег дуга унутар директних обавеза које Србија има, ситуација је следећа: по основу штедних обвезница дугујемо око 15,2 милиона евра, по основу старе девизне штедње око 396 милиона евра, по основу кредита пословних банака за финансирање пројеката око 190,1 милион евра, а за „остале обавезе“ дугујемо око 69,4 милиона евра.
Унутар индиректних обавеза које имамо, једина ставка у извештају која представља унутрашњи дуг јесу кредити пословних банака и ту дугујемо 491,4 милиона евра.
Међутим, оно што нас све свакако више занима јесте спољни дуг, у чијој се структури крију највеће цифре.
По последњем пресеку стања, тренутно највише дугујемо страним владама. Наиме, Србија је на том пољу дугује 2,8 милијарди евра, што спада у директне обавезе, плус 11,1 милион евра, што је део индиректних обавеза.
Следећа на листи је Међународна банка за обнову и развој, којој дугујемо 2,3 милијарде евра, а „трећепласирана“ је кинеска ЕXИМ банка којој тренутно дугујемо 2,2 милијарде евра.
Следе Европска инвестициона банка, према којој имамо и директне обавезе (1,3 милијарде евра) и индиректне (467 милиона евра) и Међународни монетарни фонд коме, према последњем извештају Управе за јавни дуг, дугујемо 1,2 милијарде евра.
По основу кредита пословних банака за финансирање пројеката директне обавезе износе 591 милион евра, а индиректне по основу кредита пословних банака – 17,2 милиона евра.
Према Париском клубу поверилаца и Банци за развој Савета Европе имамо само директне обавезе и оне износе 616,5, односно 487,3 милиона евра.
Следећа је Европска банка за обнову и развој, према којој су директне обавезе Србије мање од индиректних – 113 милиона евра у односу на 348,3 милиона евра.
Остале компоненте за које смо дужни, а које спадају у директне обавезе јесу према Међународном удружењу за развој (61 милион евра), Немачкој развојној банци (67,7 милиона евра), а ту је и категорија остале обавезе која је „тешка“ 371 милион евра.
Што се индиректних обавеза тиче, ту преостаје да се помену дугови према Јапанској агенцији за међународну сарадњу (151,4 милиона евра), Немачкој развојној банци (88,2 милиона евра), Еурофими (7,2 милиона евра), Међународном удружењу за развој (4,3 милиона евра), а по основу осталих обавеза смо дужни 20,8 милиона евра.
Ако се преговори са Светском банком успешно приведу крају, Србија ће узети додатна три кредита. Највећи би износио 400 милиона евра и био би намењен за унапређење економије, друштвеног развоја, смањења сиромаштва и зелене пројекте.
Други зајам би вредео 35 милиона евра и био би намењен за унапређење тржишта капитала, а трећи кредит, од 75 милиона евра, био би намењен за реформу финансијског менаџмента.
Подсећања ради, Србија је раније ове године већ узела милијарду долара зајма од Уједињених Арапских Емирата.
Нова.рс је послала упит Министарству финансија и Управи за јавни дуг о томе када нам која обавеза доспева на наплату у наредном периоду, односно до краја ове и током следеће године, али до писања овог текста нисмо добили одговор.
Теодора Николић Нова
