Поново се говори о ценама енергије које пумпају инфлацију у свету, па и код нас. Пре неколико дана Пољска је одлучила да укине ПДВ на храну, а да га среже на гас, струју и на бензин и дизел са 23 на осам одсто у покушају да заустави инфлацију. Хрватска је прошлог октобра на месец дана замрзла цене горива.
Код нас се ништа такво још не спомиње иако је инфлација близу осам одсто, а цене горива међу највећим у региону. За ово су најзаслужнији државни намети који чине 52,3 одсто малопродајне цене бензина и 51,3 одсто цене дизела.
На сваки литар безоловног бензина од 95 октана који кошта 170 динара (цене прикупљене од стране Удружења нафтних компанија Србије од прошле недеље) нафтним компанијама иде 81,07 динара, а држави 88,92 динара. Од тога акциза износи 57,84 динара, ПДВ 28,33 динара, накнада за обавезне резерве 2,6 динара и накнада за унапређење енергетске ефикасности 15 пара.
Евродизел је достигао цену од 179 динара, а расподела је слична. Иначе по закону о акцизама очекује нас усклађивање са ценама на мало, које се обично дешава у фебруару, мада нема правила. Ако би се повећале за 7,9 одсто и када се на то повећање примени и ПДВ, то би значило поскупљење горива од око 5,5 динара по литру.
Тренутно, бензин је у Србији међу скупљима у региону и заостаје само за Хрватском где је литар 1,51 евро и Грчком где је 1,795 евра. Са евродизелом стојимо још горе и јефтинији смо само од Грка, док је рецимо литар евродизела скупљи за 42 динара него у Северној Македонији или 35 динара него у БиХ.
Економиста Горан Радосављевић подсећа да у Закону о акцизама има могућности да држава смањи акцизу у ванредним ситуацијама, али да ми то не користимо.
“Мени се чини да би смањење дажбина због огромних дефицита и дељења пара из хеликоптера само учинили тај дефицит већим. Онда би с једне стране смањили акцизу, а с друге морали још да се задужујемо, тако да је држава у пат позицији. Ево сада имамо протест пољопривредника у Пожаревцу због високих цена нафте и ђубрива и кад крене пролећна сетва тога ће још бити. А још нас чека и редовно усклађивање акциза са инфлацијом. Цене нафтних деривата су већ јако високе и приближавају се ценама у Западној Европи, а стандард је далеко од тога”, напомиње он.
Дажбине на гориво временом су постале значајна ставка у буџету. Наиме, прошле године само акцизе, не рачунајући ПДВ и друге таксе, донеле су 182 милијарде динара у државну касу. Оригиналним буџетом предвиђено је да то износио 170 милијарди.
Упркос високим ценама горива, већим него 2012. године у време рекордних цена нафте од око 110 долара за барел, голим оком не може се видети смањење аутомобила на улицама и за то је одговорна нееластичност тражње за горивом.
привреда. Према речима Небојше Атанацковића из Удружења послодаваца Србије још у августу су из удружења транспортних предузећа предложили да се смањи цена дизела за њих и при томе представили рачуницу којом тиме не би био оштећен буџет.
“Сада у транзиту нико не сипа гориво у Србији, а и наши чекају да пређу у Македонију или Бугарску да сипају гориво. Социоекономски савет у ком седе и представници министарстава су једногласно прихватили овај предлог и сада ће он ићи пред Владу. Смањењем намета би се повећао промет, а и нашим привредницима би било боље. Стварно нема толико разлога да штрчимо са акцизама на евродизел у односу на окружење”, поручује Атанацковић.
Иначе, у окружењу имамо убедљиво највеће акцизе на евродизел, 0,49 евроценти по литру, више него чак и у Грчкој. На крајње потрошаче свако поскупљење дизела брзо се преноси кроз раст цена транспорта или производње у пољопривреди.
