Стручњак за Западни Балкан у Бечком институту за међународне студије Бранимир Јовановић одбацио је могућност да просечна плата у Србији на крају 2026. износи 1.400 евра, јер би то значило да би зарада наредне три године требало да расте годишње по 25 одсто.
„Немогуће је да просечна плата у Србији на крају 2026. износи 1.400 евра. На крају 2023. била је око 740 евра, а да би стигла до 1.400 евра до краја 2026. године, морала би расти за око 25 одсто сваке, од наредне три године. У 2022. и 2023. години, плата је расла за око 14-15 одсто и то у периоду високе инфлације“, рекао је Јовановић у интервјуу за агенцију Бета.
Он је, коментаришући изјаву председника Србије Александра Вучића да ће просечна плата у земљи за три године достићи 1.400 евра, казао да су очекивања да ће се инфлација умирити, па не види како би плате могле да расту 25 одсто годишње.
„Илузија новца“
Додао је да је много важније од саме висине плате шта се све за њу може купити, односно колико је њена реална вредност, а реална вредност просечне плате на крају 2023. године била је мања него на крају 2021. године.
Просечна плата 2021. је била 640 евра, али, како је рекао, тим се парама могло купити више него што се може купити са 740 евра данас, јер су тада цене биле знатно ниже.
Навео је да се у економској науци појава „илузија новца“, зове када људи више цене номинални износ новца који поседују, него његову стварну куповну моћ“.
„Тако су и Ердоган и Орбан добили изборе“
То, како је рекао, значи да, иако данас са својом платом могу купити мање ствари него пре пар година, људи виде да им се плата повећала за 100 евра и због тога сматрају да сада живе боље него раније.
„Мислим да овај феномен у великој мери, поред изборних неправилности, контроле медија и злоупотреба свих полуга власти, објашњава како је актуелна власт успела да тако убедљиво победи на недавним изборима, упркос чињеници да се, објективно гледано, животни стандард у Србији погоршао у последње две године“, рекао је Јовановић.
То, према његовим речима, није случај само у Србији, јер у Турској, која је у последње две године имала инфлацију од 60-70 одсто, власт је, такође победила на изборима прошле године, а слично је било и у Мађарској 2022. године, упркос тадашњој инфлацији од 15 одсто.
„Србија није најразвијенија економија на Западном Балкану“
Србија, како је рекао, није најразвијенија економија на Западном Балкану, већ је то Црна Гора где је просечни доходак по глави становника око 50 одсто просека ЕУ, а у Србији је 44 одсто просека ЕУ.
„Просечан привредни раст у Србији је последњих десетак година био веома слаб, 2012. године су и Србија и Црна Гора биле на око 40 одсто ЕУ дохотка, од тада је Црна Гора порасла на око 50 одсто, а Србија на 44 одсто. Бугарска, најнеразвијенија чланица ЕУ, је 2012. године била на 47 одсто дохотка ЕУ, данас је на око 62 одсто“, рекао је Јовановић.
„Годинама се форсира погрешан економски модел“
Србија, како је навео, има велики потенцијал, вероватно највећи у региону, релативно добро образовање, квалитетну радну снагу, солидну путну инфраструктуру, повољну географску локацију, али тај потенцијал није искоришћен, а најважнији разлог за то је што се годинама форсира погрешан економски модел, заснован, пре свега на привлачењу страних инвестиција.
Стране инвестиције у Србији су, према његовим речима, одличне већ 20 година, износе у просеку око шест-седам одсто бруто домаћег производа (БДП) сваке године и међу највишим су у источној Европи, али и поред тога, економски раст је низак, а сиромаштво високо.
Јовановић је рекао да нису страни инвеститори криви што је раст у Србији низак, али да би резултати били бољи, потребне су и домаће инвестиције, пре свега малих и средњих предузећа.
„Прави тигар уместо тигра од папира“
То се, према његовим речима, постиже индустријском и иновацијском политиком, где би држава одредила на којим ће стратешким секторима развијати економију, а затим би те секторе требало да подржи снажним мерама, пре свега фокусирајући се на иновације.
„Тако су се развили азијски тигрови, Јужна Кореја, Тајван, Хонг Конг и Сингапур у периоду 1960-1990, пре тога и Јапан, а у најновије време и Кина. Србија би тако искористила свој економски потенцијал и постала прави економски тигар, место тигар од папира“, рекао је Јовановић.
„Плаћање цене због Русије“
У последње две године, како је рекао, Србија није имала добре економске резултате, раст БДП 2022. и 2023. године био је само око два одсто, што је међу слабијим у региону, само је још Северна Македонија имала приближан, а сви остали су били бољи.
Црна Гора је у том периоду, како је навео, била најбоља, са растом од око седам одсто БДП, Албанија је имала раст више од четири одсто, БиХ и Косово су имали раст од око 3,5 одсто.
„То и није било тако чудно, јер Србија има израженије економске и политичке релације са Русијом од осталих у региону, па је на неки начин плаћала цену за то. Западни инвеститори нису били начисто у ком ће правцу Србија кренути, па су се суздржавали од инвестиција, а и економске релације са Русијом су биле на удару, због рата и санкција“, рекао је Јовановић.
Додао је да се чини да се ситуација сада мало смирила и да је постало јасно да Србија неће ићи у савез са Русијом, да неће детабилизовати регион, већ да ће само покушати да и даље седи на две столице, па Запад то прихвата и враћају се и западне инвестиције, с тим што структурни проблеми о пореклу инвестиција, остају омча око врата.
„Инфлација похлепе“
Јовановић је рекао да на високу инфлацију у Србији нису утицала предизборна давања становништву, повећање зарада јавном сектору, минималца, подела помоћи пензионерима и деци, јер то није повећало иначе слабу потрошњу. Инфлацију је, како је навео, подгрејало повећање цена струје и парног грејања, као и укидање ограничења цена која је Влада увела, крајем 2021. године.
„‘Одмрзавање’ цена су компаније искористиле и повећале их више него што је било неопходно, а тај феномен су економисти назвали ‘инфлација похлепе’ (греедфлатион). Када су цене скочиле до неба, влада је почела акцију ‘боља цена’, али је тада, већ било прекасно. Тако да Влада јесте крива за рекордну инфлацију, али не због повећања плата и давања помоћи људима, већ што је повећала цене“, рекао је Јовановић.
„Реална вредност плата нижа него пре две године“
На питање да ли је реално ново повећање зарада и минималца у овој години, како најављују званичници, Јовановић је рекао да досадашња повећања примања заправо и нису никаква повећања, већ само делимична компензација за раст цена који се догодио протеклих година.
Реално, како је рекао, примања у Србији су тренутно нижа него што су била пре две године, просечна нето плата у Србији у октобру 2023. године, што је последњи доступни податак, била је око 86.700 динара, што је повећање од око 16 одсто у односу на децембар 2021. а индекс цена у истом периоду порастао је за око 24 одсто, што значи да је реална вредност плата тренутно нижа за око осам одсто у односу на крај 2021.
„Другим речима, просечна плата данас може да купи осам одсто мање ствари него што је то било могуће пре две године. Стога, питање на које власт треба да пружи одговор није зашто сада повећавају плате и пензије, већ зашто то нису урадили до сада, бар не у довољној мери“, рекао је Јовановић.
„Инвестиције у инфраструктуру добре, али постоји неколико проблема“
Додао је да је добро што влада улаже у инфраструктуру, последњих година, јавне инвестиције у Србији износиле су око седам одсто БДП, што је највише у Европи.
То, како је рекао, директно доприноси расту БДП, јер су јавне инвестиције његов саставни део, а истовремено се повећава и дугорочни економски потенцијал земље, с обзиром на то да је инфраструктура кључна за дугорочни развој, али, да постоји неколико проблема када су тренутне српске јавне инвестиције у питању.
Први је, према његовим речима, да је већина инвестиција у путеве, што ће повећавати вожњу аутомобила у будућности, а тиме и загађење и емисију угљен-диоксидом (ЦО2). Уместо путева, како је навео, пуно је боље инвестирати у железницу, јер је то чистији и енергетски ефикаснији превоз.
Друга ствар коју је важно схватити када су државне инвестиције у питању је, како је навео, да оне нису панацеа, односно лек за све.
„Оне су потребне да би било економског раста и развоја, али нису довољне. Потребне су индустријска и иновацијска политика, владавина права, независне и функционалне институције, смањење корупције, али је ових ствари у Србији, нажалост, све мање“, рекао је Јовановић.
„Мало се инвестира у енергетику, увоз струје ће расти“
Додао је да се мало инвестира у енергетику, посебно у обновљиву енергију и да ће увоз струје расти.
Добро је, како је оценио, што је Србија добила право организовања светске изложбе Експо јер је то највећи светски сајам и одлична прилика да се земља представи свету. ;Други значај, како је рекао, тих великих догађаја је што омогућавају да се обнови постојећа инфраструктура и изгради нова, што ће имати позитивни утицај на економски раст и развој.
„Инвестиције за Експо у ствари и нису тако велике паре“
На питање да ли је могуће обезбедити 15 милијарди евра за градњу објеката за Експо, Јовановић је рекао да то у ствари и нису тако велике паре јер би то годишње износило мање од четири милијарде евра, а Србија је 2023. године имала јавне инвестиције од око пет милијарди.
Главно питање, како је рекао, није сума новца, већ начин на који ће се потрошити, да ли ће се улагати у оно што је граду и држави најпотребније и да ли ће средства бити проневерена, „па би на то требало усмерити пажњу“.
„Србија бележи пад у готово свим сегментима управљања“
Светска банка, како је навео, има базу података која мери квалитет институција у свету, а која се назива Светски индикатори управљања, па по нима Србија бележи пад у готово свим сегментима управљања. Када је реч о корупцији и слободи изражавања, само је Босна и Херцеговина лошија у Европи, док су у погледу владавине права лошији Босна и Херцеговина, Албанија и Косово.
Додао је да се падом Србије у тим областима може делимично објаснити слабији економски резултати последњих година, али да је интересантно да се ефикасност владе, за разлику од осталих области управљања, у последње време побољшава.
„У том погледу, Србија је најбоља у региону Западног Балкана, чак је боља и од Бугарске и Румуније. И мислим да је то евидентно, Влада не би могла реализовати све те јавне инвестиције да није ефикасна. Међутим, ово је у исто време и застрашујуће, јер та комбинација ефикасне и аутократске власти може водити у апсолутизам и злоупотребу моћи“, закључио је Јовановић.
