Швајцарска повлачи са тржишта жуто и бело кукурузно брашно пореклом из Србије због недозвољене количине микотоксина фумонизим, објавио је РАСФФ европски систем за брзо узбуњивање и обавештавање о храни.
Дозвољена количина овог микотоксина је, према наводима са сајта РАСФФ 1000 µг/кг – ппб (хиљаду микрограма по килограму).
У узорку брашна узетом 12. марта ове године откривено је присуство микотоксина фумонизим у већој количини од дозвољене: у белом брашну било га је 1388 µг/кг, а у жутом 1585 µг/кг, што представља 38 одсто, односно 58 одсто више од дозвољене количине, објављено је на РАСФФ.
Ризик коришћења овог производа оцењен је као „потенцијално озбиљан“, те је производ опозван од потрошача.
Шта је фумонизим
Фумонисини припадају групи микотоксина које синтетишу плесни из рода Фусариум. Најчешће се налазе на кукурузу и производима од кукуруза, јечму, пшеници и зоби, наводи се на сајту Завода за јавно здравље Суботица.
Код људске популације, сумња се да његов токсичан учинак може да узрокује тумор једњака. С обзиром на токсичан и канцерогени учинак овог споја, према ИАРЦ класификацији, сврстан је у групу потенцијалних канцерогена за људе“(„Микотоксини у узорцима хране“ Доротеја Прица)
Иначе, микотоксини који представљају највећу потенцијалну опасност за здравље људи су афлатоксини, ократоксини, фумонизини, патулин, зеараленон и деоксиниваленол, а болести узороковане њиховим тровањем називају се микотоксикозе. Према раду „Фумонизин Б1 у зрну кукуруза, пшенице и јечма у Србији“ (Станковић С, Левић Ј, Крњаја В, Биотецхнологy ин Анимал Хусбандрy, 2011) на контаминацију фумонизинима је у свету анализиран широк спектар производа.
„Међутим, присуство овог микотоксина углавном је забележено у зрну кукуруза и храни на бази кукуруза. Мало је истраживања о природној контаминацији пшенице и јечма фумонизинима. Циљ овог истраживања био је да се испита контаминација фумонизином Б1 зрна кукуруза, пшенице и јечма у Србији. Укупан број од 203 узорака зрна кукуруза, 180 узорака зрна пшенице и 120 узорака зрна јечма сакупљених у различитим локалитетима Србије у периоду октобар 2007 – јун 2009. године. Концентрација ФБ1 у зрну жита је анализирана ЕЛИСА тестом. ФБ1 је утврђен у 72 одсто узорака зрна кукуруза, 60,6 одсто узорака зрна пшенице и 34,1 одсто узорака зрна јечма. Концентрација овог микотоксина је варирала од 750 до 4900 μг кг-1, са средњим вредностима: 1225,7 кг-1 у кукурузу; 852,7 μг кг-1 у пшеници; и 768,2 μг кг-1 у јечму. Контаминација зрна са ФБ1 је варирала у зависности од многих фактора, као што је отпорност биљке, стрес суше, повреде од инсеката и разликовала се у испитиваним годинама“, наводе аутори рада.
Резултати овог истраживања указали су да је ФБ1 значајан контаминант зрна жита у Србији.
„С обзиром да се ови производи користе у великим количинама, било као храна за људе, било као храна за животиње, утврђени степен контаминације указује на висок потенцијални ризик по јавно здравље“, указано је у раду „Фумонизин Б1 у зрну кукуруза, пшенице и јечма у Србији“.
Shutterstock/YesPhotographers/Ilustracija
Д. К. Н1
