Наша земља има веома добре услове за узгајање најскупљих гљива, али тај посао је реткост у Србији. Килограм од 2.000 до чак 8.000 евра. Код нас их има на 250 локација
ЗОВУ их „храном богова“ и „јелом аристократа“, јер тартуфе и некада и сада могу да приуште само богаташи. Плод који расте искључиво под земљом, а тражен је због више од 400 мирисних нота које појачавају арому сваком специјалитету, сада се откупљује за 2.000 до чак 8.000 евра по килограму. Узгајање ове гљиве један је од најуноснијих послова, свуда у свету, па и у Србији. Иако се веровало да ове печурке не успевају у нашој земљи, у протекле две деценије пронађене су десетине врста на 250 локација.
И код нас је по узору на Италију и Француску почело плантажно узгајање тартуфа, али је тај посао тек у зачетку.
– То је и даље „пионирски“ посао код нас, иако Србија „лежи“ на тартуфима – каже за „Новости“ Лазо Јовичић, који узгаја тартуфе из хобија. – Имамо идеалне географске услове, налазимо се на 45. паралели, на потезу на ком су Португалија, Шпанија, Италија, земље познате по бројним плантажама тартуфа, али се не бавимо тим послом. Да би се покренуо овај посао, надлежне институције треба да дају већу подршку и усмерења. Морамо да представимо тај производ, да му дамо „личну карту“ како би био наш бренд.
Јовичић сматра да стручњаци морају да испитају и истакну све особености овог будућег српског бренда, који би, према његовом мишљењу, могао да буде у рангу истарског, италијанског или пак француског. Он напомиње да тартуфи живе у симбиози са одређеним врстама дрвета, најчешће је то храст, топола, цер, липа. Од дрвета црпи угљене хидрате.
– Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне код нас су обухваћене и стављене под контролу сакупљања три врсте тартуфа – Tuber magnatum Pico – бели тартуф, Tuber aestivum Vitad – црни летњи тартуф и Tuber macrosporum Vittad – објашњавају за „Новости“ у Министарству пољопривреде. – Завод за заштиту природе Србије крајем године доставља Министарству контингенте, који су на располагању за сакупљање у наредној години и који се заједно са ценовником заштићених врста објављују на интернет-страници Министарства као и у „Службеном гласнику“ РС.
Тако су стручњаци Завода за заштиту природе проценили да ове године може да се убере максимално 80 килограма белих тартуфа, 400 килограма црних летњих тартуфа и 300 килограма Tuber macrosporum Vittad. Заинтересованост за сакупљање скупоцене гљиве осцилира из године у годину, с тим што је ове сезоне осетно повећана потражња. Поред сакупљања из природе, постоји могућност плантажног гајења свих заштићених врста, па и тартуфа. У том случају, како кажу, заинтересовани подносе захтев Министарству за добијање дозволе за сакупљање ради формирања матичног легла – плантаже.
ХАМБУРГЕР ОД 5.000 ДОЛАРА НА светском тржишту влада већа потражња за овим специјалитетима него понуда. Гастрономски, то су најскупљи и најцењенији додаци јелу. У коцкарницама, рецимо у Лос Анђелесу, хамбургер средње величине са тартуфима премашује 5.000 долара. У Америци су направили чоколаду са мрвицама тартуфа и ваниле, а килограм кошта 6.000 долара.
