Смањење грамаже у паковању производа или шринкфлација није против закона, али потрошачи такву праксу оџивљавају као превару – паковање остане исто, грамажа се смањи, цена се не мења или се незнатно повећа, док Младен Алфировић из Националне организације потрошача Србије указује да је то „посредан, перфидан начин да производ поскупи“.
Како наводи РТС, чоколаде више немају 100 грама, него 90 или 80, јогурт се смањио са 200 милилитара на 180 – иако је количина мања, цена је иста или виша.
И док је у почетку била очигледна код основних животних намирница, шринкфлација данас „једе“ готово све производе.
Промене је претрпео чак и тоалет-папир, па и порције у ресторану.
„Потрошачи су и те како уочили појаву, изузетно негативно реагују. Редовно нас питају да ли је све у складу са законом, приметили су да је смањена грамажа, а да је цена иста, и то утиче на њихов буџет јер за исти новац могу да купе знатно мању количину производа“, каже Алфировић за РТС.
„Мршављење“ паковања је, указују економисти, један од начина да се предузеће бори са инфлацијом и растом трошкова.
Истраживања показују да потрошачи мање реагују на смањење амбалаже него на повећање цене.
Професорка Економског факултета Мирјана Глигоријевић истиче да с једне стране произвођач има велике трошкове, са друге опада куповна моћ и то је покушај, мада постоје други начини.
„Произвођачи могу да уведу већа, економичнија паковања, породична паковања, везана, могу да уведу производе који имају ниже трошкове и нижи квалитет и то би било много транспарентније, а ово се мање примећује“, наводи Мирјана Глигоријевић.
Foto: Shutterstock
