Док је буџетом за ову годину првобитно пројектовано да „припрема и изградња центра за специјализоване изложбе“ кошта 300 милиона евра, у предлогу ребаланса који ће већ сутра, 5. септембра бити пред посланицима Скупштине Србије рачуна се да ће „припрема и изградња центра за специјализоване изложбе са пратећом инфраструктуром“ коштати 450 милиона евра.
То је само једна од промена коју доноси предлог ребаланса када је реч о великим инфраструктурним пројектима, преноси Бизнис.рс.
Такође, актуелним буџетом планирано је да се у 2023. години могу издати државне гаранције Републике Србије до износа од 2,3 милијарде евра, а ребалансом се предлаже да тај износ буде до 2,7 милијарде евра, односно за 400 милиона евра већи.
Ради се о члану 3. буџета и ребаланса, с тим што су неки пројекти „препаковани“, па се тако ребалансом предлаже да се могу издати гаранције Европској банци за обнову и развој у вредности од 77,3 милиона евра за пројекат ревитализације Власинских хидроелектрана. До сада, гаранције за тај пројекат фигурирале су као могућност, и то у корист страних или домаћих банака.
Значајна промена бележи се код процене вредности пројекта изградње реверзибилне хидроелектране Бистрица 1 и, у вези са тим, висине гаранција које би морала да понуди држава. Док је буџетом за тај пројекат планирано 600 милиона евра, ребалансом се рачуна да ће за тај пројекат бити потребно издати гаранције у вредности од 900 милиона евра.
Крајем јула је, иначе, председник Србије Александар Вучић у Прибоју изјавио да ће „цена Бистрице изаћи на 1,2 милијарде евра“ и да министарка енергетике „иде у Јапан да преговара о финансирању“.
У ребаланс је ушла и могућност да држава изда гаранције у вредности од 65 милиона евра за ревитализацију хидроелектране Потпећ.
За још један пројекат из области енергетике у ребалансу се рачуна на веће издатке – вредност гаранција за „Пројекат за паметна бројила“ порасла је са 40 на 80 милиона евра.
„Препакована“ републичка каса отвара могућност да Србија одобри пројектне и програмске зајмове у вредности до 34,96 милијарди евра и 980 милиона долара, док је буџетом било планирано око четири милијарде евра мање у те сврхе.
У овом делу ребаланса, вредност могућих зајмова које би Србија уговарала са Европском инвестиционом банком порасла је за око 250 милиона евра, и то због повећања вредности пројекта рехабилитације локалних путева, док би за још 100 милиона евра више у односу на буџет било уговорено са Банком за развој Савета Европе.
Највећа промена налази се, међутим, међу пројектним и програмским зајмовима које држава може да уговори са страним инвестиционим корпорацијама, фондовима и банкама.
Буџетом је било планирано да вредност таквих зајмова не може да пређе 15,68 милијарди евра, док је ребалансом та вредност повећана на 18,14 милијарди евра.
На овом разделу бележи се промена висине средстава за „припрему и изградњу центра за специјализоване изложбе“ од 300 милиона евра на „припрему и изградњу центра за специјализоване изложбе са пратећом инфраструктуром“ у вредности од 450 милиона евра.
У истом делу буџета су планирани и „Пројекат за изградњу урбане инфраструктуре и националног стадиона са приступним саобраћајницама“ у вредности од 360 милиона евра, као и „Пројекат изградње линијске инфраструктуре за потребе развоја нове области у оквиру изградње Националног фудбалског стадиона са пратећим садржајима на територији градске општине Сурчин у Београду“ у вредности од 190 милиона евра.
Да ли ће заживети „социјална-гарантована пензија“?
Неки пројекти се понављају у оквиру ребаланса у смислу да држава може дати гаранције или се задужити пројектно или програмски – такав је случај са пројекатом изградње РХЕ Бистрица 1.
Ребаланс, такође, омогућава да се за изградњу соларних електрана инсталисане снаге 1ГW на територији Републике Србије држава пројектно или програмски задужи у висини од 1,4 милијарде евра, док је „оригинални“ буџет у те сврхе рачунао 800 милиона евра. За изградњу ветроелектрана ребаланс такође дозвољава задуживање до 1,4 милијарде евра, док је буџет дозвољавао до милијарду евра.
Када је реч о пословима које би могле да финансирају домаће банке, у ребалансу су се нашла чак три нова пројекта: изградња деонице аутопута Београд – Зрењанин – Нови Сад, вредна 300 милиона евра, затим изградња тунелске везе од Карађорђеве улице у Београду до Дунавске падине (такозвани „мали метро“) вредна 150 милиона евра, као и изградња саобраћајнице са инфраструктуром на Макишком пољу такође у главном граду, што је посао вредан 180 милиона евра.
Surčin Foto:Shutterstock/Promo
