Грађани Србије су готово на дну европске лествице животног стандарда, наша земља је на тек 43 одсто стандарда Европске уније, а мању куповну моћ и лошији стандард од наше земље имају једино Албанија, Северна Македонија и Босна и Херцеговина.
Према подацима званичне европске статистике, у 2020. за коју су последњи комплетни подаци о куповној моћи, Србија је била далеко испод просека ЕУ, а највећи животни стандард имали су грађани Луксембурга, којима је бруто домаћи производ по глави становника те године био 160 одсто већи од просечног целе Уније, пише Данас.
Србија је претходних 10 година готово стагнирала, а то би донекле могла да поправи прошла година у којој је раст БДП-а био 7,5 одсто, што ће се одразити на статистику када Еуростат буде зарачунавао податке за 2021. годину.
Сада, посматрајући 2020. али и уназад 10 година, државе попут Бугарске, а нарочито Румунија, које су у ЕУ, а са којима се из окружења често поредимо, знатно више су напредовале од наше земље. Од просечних плата које су неколико десетина евра 2011. биле веће него оне у Србији Румунија је прошле године дуплирала плате у односу на тај период, прешишавши нас за 170 евра.
Стандард Румуније је 2012. био на 54 одсто европског просека, Бугарске на 47, а Србија је тада била на 40 одсто просека. Десет година касније Србија је напредовала за три одсто – до 43 одсто просека, а Румунија је 2020. стигла до 72 одсто. Бугарска је прву пандемијску годину завршила са стандардом који је тек 55 одсто просека ЕУ, а бољи од Србије све време су и Црногорци. Они су 2020. били на 45 одсто просека европског стандарда, док су 2012. били исти као Србија.
Наша земља је током последње деценије најлошији стандард имала од 2015. до 2017, да би се на ниво од из 2011. и 2012. вратила поново 2018. године. Благи раст наставио се и наредне две године, а он ће бити евидентан и када се урачунају и подаци за прошлу годину. Упркос томе, напредак Србије је спор, нарочито у поређењу са земљама које су у ЕУ, пре свих Румунијом.
Суседна Хрватска је пре девет година ушла у ЕУ, али се и она попут Србије не може похвалити великим растом стандарда. Они су и пре уласка у ЕУ били на 61 одсто стандарда ЕУ да би после раста током 2020. незнатно пали на 64 одсто, што је и даље значајно боље него у Србији.
Остатак текста можете прочитати на порталу Данаса.
