Вест да ће ускоро пред посланицима црногорског парламента наћи закон о истополним браковима обрадовала је и припаднике ЛГБТ популације у Србији, јер ће им за регистрацију партнерских заједница бити довољно да скокну до суседне Црне Горе.
Добра вест за српске грађане хомосексуалног опредељења могле би да уследе и након што се коначно усвоји нови Грађански законик у Србији. На њему група стручњака ради већ 12 годину, али се и за сада говори само о преднацрту, што значи да још није предложен влади на усвајање. У најбољем случају би на усвајање могао да се нађе у децембру ове године.
Једна од неколико осетљивих тема којој треба на нови начин прићи и правно уобличити јесу и геј бракови, али ту је и легализација еутаназије, увођење сурогат материнства и забрана телесног кажњавања деце. Ово последње је још пре неколико година дигло узбуну у патријархалној Србији, где се и даље поштује крилатица: Туците своју децу када заслуже да она када одрасту не би тукла вас.
Предводник у праву родитеља да у процесу васпитавања понекад подигну и руку на дете био је познати психотерапеут др Зоран Миливојевић. Он је истицао да новија истраживања о насилности деце показују да су највише насилна она деца чији родитељи нису никад примењивали телесно кажњавање.
– То објашњавамо тиме што ову децу њихови родитељи нису научили да подносе фрустрацију својих жеља, тако да она прибегавају насиљу како би натерала друге да им испуне вољу. Притом ова никада телесно кажњавана деца могу да буду свирепа, са израженом равнодушношћу, без емпатије и саосећања са другима – каже др Миливојевић, истичући да се нико не залаже за насиље и физичко злостављање детета.
Преднацрт српског Грађанског законика предвиђа и увођење сурогат материнства, дефинишући да је „мајка детета жена која га је родила, изузев рађања за другог“. Истовремено се забрањује да се сурогат материнство остварује уз накнаду, осим покривања трошкова изазваних трудноћом и чином рађања.
Етички осетљива тема је и питање еутаназије, односно „убиство из милосрђа“, коју законик предвиђа али под стриктним условима, како не би дошло до злоупотребе.
Друштва 21. века праве велике искораке у новом систему вредности која су до скоро била незамислива, а управо кодификација Грађанског законика, једног од постамента уређеног друштва, крчи шуму људских предрасуда. Колико је то тешко када је реч о српском друштву уверило се и 13 чланова радне комисије која ради на Грађанском закону и који међусобно нису сагласни око решења поменутих осетљивих тема.
Муко моја пређи на другога
У држави у којој је председница владе јавно декларисана лезбијка и даље је тешко преломити да припадници ЛГБТ имају право на склапање брака. Тако се у преднацрту Законика нигде директно не помињу геј бракови, већ само истополне заједнице. Такође се сугерише да у јавној расправи „треба сагледати могућност законског регулисања истополних заједница кроз посебан закон или изменом породичног закона“.
Убиство из милосрђа
Нацрт Грађанског законика, предвиђа еутаназију као „право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, који се може изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психосоцијални и медицински услови“.
