Лик Братислава Гашића, бившег министра одбране, се налази и на фресци. У питању је фреска у Цркви светог Јована, на брду Багдала изнад Крушевца, чију је изградњу финансирао Гашић.
Ликови бившег министра и његовог брата Бобана налазе се, како је и обичај када је реч о ктиторима храма, одмах поред лика свеца којем је црква посвећена. У овом случају то је Свети Јован Крститељ.
Изградња храма почела је крајем марта 2015. године.
Црквени комплекс на Багдали заузима површину од два хектара. Пре четири године изграђена је копија Његошеве капеле коју је са 50.000 евра финансирао Љубомир Ћурчић, бизнисмен из Русије, али је она била сувише мала да би се у њој служила литургија.
Како је својверемено протојереј ставрофор Драги Вешковац објаснио за “Блиц”, за то је била потребна црква око ко 80 квадрата. Породица Гашић се понудила да буде приложник цркве, а у име породице Епархији крушевачкој обратио се министар Гашић. Породица Гашић је пронашла извођача радова и она се обавезала да га исплати.
Радове на цркви на Багдали изводило је предузеће „Власинац Игда“ које је већ саградило десетак цркава у Крушевцу и околини. Претходне цркве које су градили у Глодоберу и Шашиловцу коштале су, како је говорио власник ове фирме Миомир Божиловић, око 15.000 евра. Обе цркве су, иначе, веће од ове на Багдали.
Приближавање бази
Црква, иначе, нема право да одбије онога ко жели да буде ктитор, без обзира на то о коме је реч. Иза ктиторства могу да стоје разни мотиви, од искреног убеђења, да се помогне и учини добро дело, али је могуће да неко на тај начин само жели да овековечи своје име.
Религиолог Мирослав Кевежди слаже се да мотиви за изградњу цркве могу да буду различити. Он указује, међутим, на чињеницу да је, према попису, чак 90 одсто становништва Србије религиозно.
– Црква је свеприсутна у нашем друштву. За политичара је ово добар начин да се приближи својој бази – оцењује Кевежди за „Блиц“.
Мирослав Кевежди
Неко, према његовим речима, изградњом цркве заиста жели да допринесе развоју духовног живота заједнице, али има и оних који зидају „покајнице“, са жељом да на неки начин окају грехе и „да уравнотеже ниво правде у свету“.
Један од мотива може да буде, како каже, и сујета, односно да се „за живота покаже величина“. Ктитор, наиме, тиме жели себи да обезбеди место не само на небу, него и на земљи.
Вечито је питање и да ли црква треба баш од свакога да узме паре. Кевежди каже да црква сваком случају приступа тако да верује да се паре дају у доброј намери.
Секуларна држава
Када су политичари ктитори, међутим, Кевежди оцењује да се ту може поставити питање одвојености цркве од државе.
– То је питање актуелније ако је ктитор политичар који је на високој државној функцији. Ту се онда поставља питање колико је држава секуларна и колико су црква и држава одвојене – истиче Кевежди.
Он се слаже и са тиме да паре не могу да окају све грехе, уколико је већ тои некоме мотив да подигне храм.
– Грех је сложен феномен, али ја сам за то да важи оно “Богу божије, цару царево”. Дакле, ако је неки грех који је почињен световне природе, ред је да се то разреши и пред световним судом, а не у цркви – додаје Кевежди.
Гашић је, иначе, још 2012. године, док је био градоначелник Крушевца, најавио да ће финансирати изградњу цркве на Багдали.
– И док сам био бизнисмен, и градоначелник, а и данас као министар помагао сам и социјално угрожене групе становништва и цркву. То ћу и наставити да радим и убудуће. Посвећен сам идеји да треба помагати на све начине како би људи живели боље – рекао је Гашић раније за “Блиц”.
М. Р. Петровић Блиц
