Обављање ове две врсте професија је у сукобу интереса јер улога новинара је да истражује, анализира, пропитује, позива на одговорност и подсећа, док је посао ПР стручњака да све то, ако затреба, и омета. Из угла Кодекса новинара Србије, рад у државним органима и институцијама је јасно означено као неспојив са новинарском професијом.
Због тога недавни случај новинарке Пинка Гордане Узелац, коју је општина Гроцка ангажовала за комуникологију и медијско саветовање, представља својеврсну депрофесионализацију новинарског посла и позива, сматра главни социолог Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) Зоран Гавриловић и додаје да би доделу тог уговора, са аспекта законитости али и испуњења прописаних етичких стандарда, морало да испита више органа задужених за борбу против корупције, али и тела која контролишу поштовање Кодекса.
Повод овој оцени је документ који је недавно доспео у јавност, о уговору који је “омиљена Вучићева новинарка” са ружичасте телевизије потписала са председником Градске општине Гроцка Драганом Пантелићем, а по ком ће, на име саветодавних услуга, из општинског буџета добијати плату од чак 125.000 динара.
Услуге које Узелац пружа председнику општине биће плаћане јавним новцем, односно парама пореских обвезника Гроцке али и Београда, па би тај посао морао да буде потпуно јаван, транспарентан и у складу са прохтевима грађана који га финансирају.
Јавност, с друге стране, за то ангажовање не би ни знала да уговор случајно није “процурео” до медија и грађана.
– Ово је можда последњи али засигурно није први и изолован случај, има јос градских управа које на овај начин обезбеђују „унапређено информисање јавности“. Ми њих питамо за јавни новац, новац из буџета који финансирају грађани. Не питамо је за посао и плату код приватног послодавца, за кога већ ради, иако тај послодавац емитује програм уз редовно кршење Кодекса, на националној фреквенцији, која је такође јавни медијски простор, објашњава Гавриловић.
У интересу је јавности, али је и обавеза наведене општине да јавно објави резултате које је постигла ангажовањем новинарке, и у оквиру концепта проактивне транспарентности, објасни шта је купила а шта добила за 1.000 евра нашег новца, јасан је Гавриловић.
– У уговору није прецизирано шта су њена задужења, има ли обавезу да долази на посао, да ли јој је примарни послодавац дао сагласност, а ако јесте зашто, када је то очити сукоб интереса. Ово је посебно битно када чак ни Град Београд није донео План за борбу против корупције, где је трошење буџетских средстава једна од ставки које се пропитују, што је обавеза прописана у приступном Поглављу 23. А додано је индикативно да ТВ Пинк, њена матична кућа, никада о томе није извештавала, скреће пажњу Гавриловић.
Испитивањем законитости тог и сличних случајева, наглашава главни социолог БИРОДИ-ја, најпре би требало да се позабави општинска буџетска инспекција, а затим и Државна ревизорска институција (ДРИ), који би утврдили да ли је та врста ангажовања била потребна, да ли је тај уговор сврсисходан и који су резултати тиме постигнути.
– Ипак, запањујућ је податак о томе колико заправо јединица на локалу нема ни инспекцију буџета а ни ревизоре, напомиње Гавриловић и додаје да би преиспитивање постојања оваквих уговора требало да иницирају и струковна удружења УНС и НУНС, која су и аутори Кодекса а потом и задужени за праћење његове примене.
– Посебно би заинтересован за то требало да буде УНС (Удружење новинара Србије), чији је председник истовремено и јавни функционер, што није дозвољено по члану 2. Закона о борби против корупције, каже Гавриловић.
Посебно место у расправи завређује дискутабилна цена оваквих нејасно дефинисаних услуга отворених подржавалаца власти.
Према многим мишљењима и досадашњим искуствима, није реткост да су оваква радна места само фиктивна, али врло популаран начин “ухлебљења” и награђивања за лојалност режиму.
У прилог томе иде и чињеница да за много захтевније, одговорније и стручније послове, добијене на званичним и регуларним конкурсима органа и институција власти, различите организације из цивилног сектора, тешко добијају и вишеструко мања новчана средства.
– Примера ради, моје ангажовање на пројекту код Агенције за борбу против корупције, где сам задужен да управи општине Кладово пружим стручну подршку за израду и примену локалног антикорупцијског плана, процењено је на 38.000 динара бруто, однодно нето нешто више од 20.000 динара. Узгред, модел локалних антикорупцијских тела сам ја осмислио и иницирао, а држави сам га уступио без икакве надокнаде. То што је дотична новинарка добила скоро шест пута већи уговор је индикатор колико држава даје значаја борби против корупције а колико ПР-у. Битно је нагласити да сам модел који сам направио и тестирао најпре у Нишу а затим у још 11 градова и општина, где се добро показала његова успешност и примењивост, а да је притом био подржан донаторским средствима УСАИД-а, Олаф Палме Центра и ОЕБС-а, па и тада мој месечни хонорар није прелазио нето износ од 39.000 динара, прича искуства Гавриловић, који је редакцији Данаса послао на увид сву документацију везану за пројекат који води у Кладову.
Његов локални антикорупцијски модел је, на основу претходне успешне праксе, ушао у Националну стратегију за борбу против корупције, а затим и као обавеза у Поглавље 23.
– Да не буде забуне, ово је мој избор и свесно плаћам његову цену, јер сам социолог који ради на поправљању овог друштва. Кварење овог друштва, с друге стране, изгледа се и више плаћа, али и награђује признањима, додаје шеф БИРОДИ-ја, уз подсећање да је иста новинарка Пинка, на Дан државности у фебруару прошле године, поред још шест колега, одликована Сребрном медаљом за заслуге.
Уговор о делу “за вршење послова комуниколога – саветника за медије председника ГО Гроцка”, потписан 3. децембра 2020. на временски период од годину дана, између те општине и Гордане Узелац, објавио је крајем прошлог месеца портал Жиг инфо.
По уговору, Узелац ће за годину саветовања, добити укупно 1,5 милиона динара или више од 12.000 евра.
Иначе, Жиг инфо је претходно објавио да је у ГО Гроцка ангажовано 59 саветника које грађане коштају више од 56 милиона динара.
Након тог текста огласила се и Општина, која је навела да су саветници “приказани на баналан начин”.
Жиг инфо је, на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, тражио увид у документацију за 18 уговора са запосленима у Гроцкој, али та локална самоуправа никада није одговорила.
Неком орден, неком “етикета” страног плаћеника
– Као награду за то што сам иницирао борбу проти корупције на локалном нивоу, ја сам добио само “етикету” страног плаћеника. Док је ордење највишег, државног нивоа резервисано за “новинарку” која свакодневно крши Кодекс новинара, запослену на телевизији која је такође један од рекордера у непоштовању правилника о новинарству, добија уговоре који се опет сударају са етиком професије, за послове чији резултати нису јавно видљиви, констатује Гавриловић.
