Србија, у којој се бебе више не рађају, ће у 2022. оправдати своје друго име – “земља за старце”, јер ако се тренд од почетка године настави, имаћемо најмањи број рођених на годишњем нивоу, у последње три деценије. Забрињавајућ податак Републичког завода за статистику, говори да ће у нашој земљи, овим темпом, до краја текуће године бити тек нешто више од 55.000 рођених, што је за 10.000 мање него 2012., за 20.000 мање него 2002. године, а биће чак 30.000 мање рођених у односу на број беба с почетка деведесетих година у Србији.
У нашој земљи, према последњим извештајима Завода за статистику, у периоду од јануара до априла текуће године, број живорођених је износио 19.164, док је број умрлих у истом периоду износио 44.215. Наиме, ако се овај тренд рађања настави, број рођених беба у 2022., биће нешто већи од 57.000.
“Последњи подаци показују да су у Србији најниже бројке рођених на годишњем нивоу, у последњих сигурно пола века. Тренутно се суочавамо са најнижом стопом рађања у историји ове земље, односно, од када се прате статистике. Број деце које роди једна жена у фертилном периоду је у малом порасту. Међутим, на укупном нивоу је све мање деце јер се људи масовно исељавају из земље у последњих 10 и више година, па остварују своју репродукцију у страним земљама“ каже за Нова.рс Даница Шантић, демограф и професор Географског факултета у Београду.
Једна студија, истиче професорка, од 2016. до 2019., показала је да су жене из Србије, у иностранству родиле око 20.000 деце.
„Та деца су ван граница наше земље и углавном тамо и остају кад одрасту. Не може се повећати број деце, рађања, трудноћа, само финансијским надокнадама, о којима се у Србији стално прича. Ми овде имамо системски проблем, који се не решава новцем, морамо мало шире сагледати слику и увидети које су то све врсте проблема због којих људи не желе или не могу да имају децу, или одлазе из земље па их рађају ван наших граница. Никада нисмо имали проблем са прворођеном децом, јер је свако хтео да се оствари као родитељ и прво дете је увек било жељено. Међутим, последњи подаци показују да по први пут, после дуго времена, у Србији имамо проблем у смањењу прворођене деце. То показује да се нешто суштински променило у нашем друштву и врло је забрињавајуће“ наглашава Шантићева.
Исељавање младих људи, одлука да се деца рађају касније, после 30. године, као и проблеми са стерилитетом и вантелесном оплодњом, су неки од разлога за овако мали број беба.
„Све чешће се људи на нашим просторима одлучују да имају децу после 30. године живота, али тада су нажалост мање шансе за зачеће, па често, ако добију једно, не усуђују се да имају више деце. Код нас већ неколико деценија, нема такозваног подмлађивања популације, а ретко која земља може да преживи тако нешто. У Европи је слична ситуација, али се код њих становништво подмлађује миграцијама. Све је више људи из источних земаља који долазе да живе у Европу. У Србији такође има све више Индуса, Непалаца, Кинеза, Турака, а многи овде оснују породицу. У западним земљама, Француској, Шпанији, Немачкој, то је већ дуго пракса“ објашњава професорка.
На сву муку, статистике показују и да је у Србији морталитет, стопа умирања, веома висока.
„У 2011. било је 7,2 милона грађана, а сада ће према проценама бити до 6,9 милиона. Последњи извештај говори о огромном скоку морталитета. Прошле године, разлика између броја рођених и умрлих била је чак 80.000. Тачније толико је људи више умрло него што се родило. Док је до 2020., број умрлих у односу на рођене, био увек испод 50.000. Попис становништва ради се на 10 година, а у октобру очекујемо нови. Претходни попис рађен је 2011., требало је следећи да радимо прошле године, али нисмо због пандемије. Иначе, од деведесетих година нема пораста становништва у Србији. Бројке само падају” забринуто прича професорка Шантић.
У породилиштима у последњих неколико година, лекари сведоче о све мањем броју трудница.
„Не сећам се да смо имали овако мало трудница као у последњих годину или две. То је тужна појава и чини ми се да их је све мање. Нема младих жена које долазе на прегледе и контроле због трудноће, нема оних које се интересују за своју плодност. Углавном су трудне оне које већ имају једно или двоје деце, али број ‚нових‘ будућих мама је занемарљив. Овакву ситуацију нисам доживела током целе каријере, што је у последњих 30 година, колико радим са трудницама“ каже за Нова.рс др Мима Фазлагић, специјалиста гинекологије.
Стопа рађања у последњих 25 година
Година Број рођених беба
1996. 82.548
2002. 78.101
2007. 68.102
2012. 67.257
2017. 64.894
2020. 61.692
2021. 62.062
2022. (од јануара до априла) 19.164
Ана Марковић Нова
