Глобални индекс радних права у 2023. објавио је листу 87 компанија из земаља широм света које крше права радника, међу којима су се нашле и две фирме из Србије: Јавно предузеће Пошта Србије и компанија Јура, у власништву истоимене корпорације из Јужне Кореје, објављено је на порталу Уједињеног гранског синдиката „Независност“.
У извештају Глобалног индекса наводи се да су компаније „које су прекршиле права радника, повезане са кршењем радничких права или нису успеле да искористе своје механизме за решавање кршења радничких права“, саопштено је на порталу Уједињеног гранског синдиката „Независност“ – УГС Независност, преноси Нова економија.
Такође се подсећа да „компаније имају обавезу да поштују међународно призната људска права, укључујући колективна радна права, и да избегавају радње које подривају, нарушавају и ускраћују права радника“.
Међународна конфедерација синдиката у извештају о Глобалном индексу радних права у 2023. години, објавила је листу десет најгорих земаља за запослене.
То су: Бангладеш, Белорусија, Еквадор, Египат, Есватини, Гватемала, Мјанмар, Тунис, Филипини и Турска.
Међу државама у којима се „евидентно крше права запослених“ је и Србија, наводи се у саопштењу Уједињеног гранског синдиката „Независност“ – УГС Независност.
Глобалну кризу трошкова живота прати учестало кршење права радних људи у свим регионима света, показује најновије, десето по реду издање Глобалног индекса права Међународне конфедерације синдиката (МКС).
Индекс за 2023. који садржи свеобухватан преглед права радника у 149 рангираних земаља показује да су кршења радничких права достигле рекордне размере.
Посебно су евидентиране следеће злоупотребе послодаваца или власти:
У девет од 10 држава прекршено је право на штрајк а радници у земљама као што су Канада, Того, Иран, Камбоџа и Шпанија суочили су се са кривичним гоњењем или отпуштањем након одлуке да штрајкују.
У 77 одсто земаља радницима је онемогућено право на оснивање или учлањење у синдикат.
Право на слободно удруживање ускраћује се мигрантима и домац́им радницима, запосленима на одређено време, онима у неформалној економији, радницима на дигиталним платформама и у посебним економским зонама. Међу земљама у којима су радницима ускраћивали синдикално организовање истичу се Бурунди, Хаити, Индија, Турска, Уједињени Арапски Емирати…
Синдикалци су убијени у осам земаља а ускраћивање права на слободу говора и окупљања евидентирано је у 42 одсто земаља, што је често резултирало протестима радника који су због тога трпели брутално полицијско насиље.
У Француској су, примера ради, законити протести дочекани жестоким физичким нападима полиције, неселективним хапшењима и сузавцем, док је у Ирану полиција хапсила и тукла наставнике због учешц́а у првомајским демонстрацијама.
Остали облици кршења права запослених:
Осам од 10 земаља прекршило је право на колективно преговарање. Као државе које су значајно смањиле права на колективно преговарање наведене су Холандија, Северна Македонија, Зимбабве, Хондурас, Индонезија, Црна Гора и Србија.
У 73 одсто држава ометана је или чак забрањивана регистрација синдиката, а посебно се истичу Белорусија, Мјанмар, Хонг Конг, Централноафричка Република и Гватемала.
Радници су хапшени и притварани у 69 земаља, а посебно су на мети били истакнути синдикални лидери у Мјанмару, Хонг Конгу, Доминиканској Републици, Индији и Турској.
У 65 одсто земаља радни људи нису имали или су имали ограничен приступ правди, док су синдикалне вође и заговорници радничких права у Зимбабвеу, Кини и Казахстану процесуирани су по измишљеним оптужбама и у судским поступцима у којима није поштована прописана процедура.
Методологија оцењивања индекса радних права заснована је на стандардима основних радних права, заснованим на међународном праву о људским правима, а посебно на конвенцијама Међународне организације рада (МОР) бр. 87 и 98, као и на правној пракси развијеној механизмима МОР-а.
Фото Shutterstock/ Ilustracija
