Надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду би свакако пала и да је било употребне дозволе, јер технички пријем није утврдио било какав недостатак, наводи се у исказу бившег министра грађевинарства Горана Весића, који сматра да се несрећа догодила због пропуста струке и неадекватног одржавања, преноси данас Форбс Србија.
Весић је 22. новембра прошле године саслушан пред новосадским вишим јавним тужиоцем Слободаном Јосимовићем, наводи се у исказу у који је Форбс Србија имао увид, додајући да се не сматра одговорним због тога нити је могао да утиче на то, као и да „станица није пуштена у рад, јер је он дошао на отварање“.
Он је негирао да је вестибил (главни хол) станице пуштен у рад на основу његовог налога, истичући да ниједним актом или чином није учествовао у доношењу одлуке да се вестибил пусти у рад.
Тврдио је и да то није било у надлежности Министарства, односно министра и да ниједним прописом није предвиђено да министар о томе доноси одлуку.
Из исказа се може видети да је поменуо да је марта 2022. године у рад пуштен први део станице, односно перони и колосеци и део станице који су путници користили до пуштања у рад вестибила и да је тада организована свечаност.
„Тада није било употребне дозволе, нити друге документације која се помиње у наредби о спровођењу истраге у вези пуштања у рад вестибила Крила Б, такође није било ни пријаве радова у том моменту, те самим тим није било никакве разлике ситуације из 2022. и 2024. године у погледу документације“, стоји у исказу.
За примопредају сазнао тек после пада надстрешнице
У исказу се види и да је описиван поступак интерног пријема и примопредаје крила Б у јуну и јулу 2024. године – са кинеског конзорцијума као извођача радова на Инфраструктуру железнице Србије као инвеститора.
Весић је рекао да је за допис, у којем је наведено да ће након интерног пријема путницима бити омогућено коришћење вестибила Б, сазнао тек после пада надстрешнице.
Бивши министар је, описујући детаљније процес интерног пријема, рекао да се у међусобној комуникацији око примопредаје нигде не помиње његово министарство, а да је са дописима била упозната његова помоћница Анита Димоски јер је увек била стављана као прималац мејлова зато што је била представник Министарства као финансијера радова.
Завршавајући опис догађаја око примопредаје, навео је да је примопредаја извршена 4. јула 2024. и да је од тог дана било омогућено коришћење вестибила.
„Напоменуо је да је тек од тог часа, дакле дана 4. јула 2024. године, завршена интерна примопредаја вестибила крила Б од стране инвеститора који је према Закону о железници управљач те станице, те да су наредног дана односно од 5. јула Инфраструктура железнице Србије и Србија Воз распоредили своје запослене, односно да је почела продаја карата у вестибилу крила Б, почело чишћење и издавање пословног простора“, наведено је у исказу.
Догађај политичког карактера
За церемонију отварања вестибила која је одржана 5. јула, Весић је навео да је то био догађај политичког карактера, у присуству медија, заједно са званичницима градске и покрајинске власти и да су отварању присуствовале и Јелена Танасковић и Анита Димоски.
У следећој реченици прецизирао је да је вестибил почео да ради 5. јула „према одлуци Инфраструктуре железнице и Србија Воза“.
„Он не би ни дошао на отварање да му није предочено од стране његовог помоћника за железнички саобраћај Аните Димоски, да је завршен интерни пријем вестибила Б, нити га је она обавестила да постоји било какав проблем везан за реконструкцију Железничке станице у Новом Саду“, наводи се у исказу.
Додао је и да није присуствовао свим састанцима у вези са реконструкцијом станице већ да је био на само два састанка када је требало да имаоце јавних овлашћења, односно предузећа „убрза да брже решавају захтеве из оквира њихове надлежности“, преноси Форбс.
Инспекцију обавестили након што је надстрешница пала
Весић је потврдио да није обавестио Републичку грађевинску инспекцију „о томе да се радови и даље изводе на реконструкцији и да постоје недостаци који угрожавају безбедност“, те да као министар „нема обавезу, нити сазнања да су на станици постојали било какви недостаци“.
Тврдио је да није стручно лице, те да и ако су постојали потенцијални недостаци, о томе инспекцију треба да обавести инвеститор.
Весић је рекао и да као министар нема увид које грађевинске и употребне дозволе су издате, нити се тиме бавио у случају станице.
„Да су Инфраструктуре железнице Србије поднеле пријаву радова сазнао је тек када је позван на информативни разговор у полицију, а да је то питање искључиво за Инфраструктуру железнице због чега је тада поднета пријава радова, јер Министарство реагује тек након подношења пријаве“, стоји у исказу.
Не зна за употребну дозволу
Он је навео и да су 20. октобра „противпожарци МУП Србије“ дали сагласност на исправност објекта.
Весићев исказ открива и да је захтев за употребну дозволу за станицу у Новом Саду требало да буде поднет баш 1. новембра.
Он је рекао да му је након несрећног догађаја Анита Димоски показала мејл који је стигао 1. новембра у 1.00.
Мејл је послала компанија која је радила технички пријем зграде железничке станице. У том мејлу је, тврди Весић, писало да је урађено позитивно решење и да ће током 1. новембра овај извештај бити прослеђен свима када га буду потписала лица која су за то овлашћена.
„Потписивање се није догодило због пада надстрешнице“, стоји у исказу.
„Са тим техничким пријемом инвеститор је требало да поднесе захтев за употребну дозволу, док му је речено после несреће од стране инвеститора да се чекао технички пријем да би се 1. новембра предао захтев за издавање употребне дозволе. И да би иста била издата да није дошло до незгоде јер је најважнији документ за употребну дозволу, технички пријем“, рекао је Весић према исказу.
С тим у вези, навео је да под претпоставком да је Сектор за грађевинске дозволе издао употребну дозволу, „ова несрећа би се свакако догодила, јер технички пријем није утврдио било какав недостатак“.
Он је напоменуо и да Републичка ревизиона комисија и компанија Цестра, која је радила контролу пројекта за грађевинску дозволу, „нису ни на који начин скренули пажњу пројектанту да пројектом треба обухватити и конструкцију, док је посао ревизионе комисије да указује на недостатке у пројектовању“.
Цео текст прочитајте на сајту Форбса.
Напомена
Оптужница у коју је Форбес имао увид је прелиминарног карактера, будући да се налази у фази преиспитивања од стране надлежног суда. Окривљени у поступку имају право да поднесу одговор на оптужницу, након чега је Суд, између осталог, овлашћен да потврди или одбије оптужницу у складу са одредбама Законика о кривичном поступку.
Овај текст не прејудицира даљи ток поступка ни његов исход, нити на било који начин импутира одговорност овде окривљенима, односно не означава окривљене учиниоцем кажњивог дела, односно проглашава кривим или одговорним пре правноснажности одлуке суда.
Једини циљ овог текста је да опише досадашње активности тужиоца у поступку поводом пада надстрешнице која је усмртила 15-оро људи, а које су описане у оптужници, што је несумњива ствар о којој јавност треба да зна
foto (BETAPHOTO/MILAN ILIĆ)
