Милан Недић је рођен 2. септембра 1878. године у Гроцкој од оца Ђорђа, српског начелника и мајке Пелагије, учитељице.
Почетак процеса за рехабилитацију Милана Недића, српског премијера за време окупације током Другог светског рата, изазвао је велике полемике у јавности. Зашто део стручне јавности мисли да треба а зашто други део сматра да не треба рехабилитовати председника квислиншке Владе за време Хитлерове окупације, питали смо историчаре и стручњаке права.
Тешко је рећи која је страна гласнија. Углавном, они који су против кажу да је немогуће рехабилитовати неког ко није осуђен, док супротни табор сматра да је он убијен пре него што је осуђен и да је то разлог због ког би га требало рехабилитовати.
Др Срђан Цветковић, историчар Института за савремену историју Србије, који је против Недићеве рехабилитације, сматра да је сваком јасно да он неће бити рехабилитован. Без обзира на то, Цветковић сматра, да је он требало да има правично суђење и верује да би Недић био осуђен, можда не на смрт.
– Верујем да би био осуђен и од било којег режима после Другог светског рата као председник Владе под Немцима, због заслуга и у првом рату и због неких околности и заслуга у другом, попут спасавања избеглица и прихватања из Словеније, Хрватске и Македоније, и других историјских тешких околности за које се одлучио да поднесе терет колабирације – каже Цветковић.
Он претпоставља да би Недић можда прошао као генерал Филип Петен у Француској.
– Петен је помилован и био је у кућном притвору. Недић је много горе прошао него Петен а реално је имао мање заслуге за колаборацију јер је био у изнуђеној колабирацији. Али, свакако би био осуђен и немогуће га је са те стране рехабилитовати од те његове политичке одговорности. Мислим да је сваком јасно да ни неће бити рехабилитован. Дакле, против сам рехабилитације али исто тако сматрам да је имао право на суђење, да се брани с обзиром на историјске околности у којима је деловао… – објашњава Цветковић.
Његов колега Предраг Марковић, који је истог става, напомиње за наш портал да је немогуће рехабилитовати неког ко није осуђен, као и да нема никаквог ни моралног а ни историјског основа да се Недић рехабилитује.
– Он је био немачки заповедник у Србији, послушник окупаторског режима. Приписују му се заслуге да је спасавао Србе, спасавали су их и Немци на неки начин јер су они пустили те избеглице да дођу у Србију. Друго, његове јединице су непосредно учествовале у ликвидацијама Срба, за шта нема никаквог оправдања. Он није осуђен, како може да се рехабилитује? Нико није те отворене сараднике окупатора рехабилитовао у Европи, што бисмо ми то урадили? – пита Марковић.
Са друге стране, професор Правног факултета у Београду и академик Српске акадамије наука и уметности Коста Чавошки, сматра да он треба да буде рехабилитован баш због тога што је убијен пре него што је осуђен.
– Он је убијен мимо судске пресуде, и само због тога би га требало рехабилитовати. Он је наиме, убијен у току истраге без да је осуђен што је још горе, и то је довољан разлог да буде рехабилитован – јасан је Чавошки.
Историчар Чедомор Антић, напомињући да Недић није крив за највеће злочине у рату, већ да је водио квислиншку владу која је вршила одређене злочине и промовисала пронацистичке идеје, због чега је и омражен, истиче да је неодговорно површно се опредељивати за неко од решења, већ да је неопходна озбиљна научна дебата на ову тему.
– Са једне стране, суд га није осудио а проглашен је ратним злочинцем. На другој страни, треба рећи да ниједан окупациони режим повезан са Трећим рајхом није рехабилитован тако да је питање веома осетљиво. Он је у суштини, на неки начин већ рехабилитован, јер је у књизи о сто најзнаменитијих Срба, постоји представа “Ђенерал Милан Недић” у којој је он предстваљен као позитивна личност и жртва – подсећа Антић.
Љ. Рачић телеграф/жиг инфо
