Покрајински посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Бранислав Грубачки изјавио је данас да је Зрењанин постао „симбол урушавања државе, небриге институција и презира власти према сопственим грађанима“.
Грубачки је агенцији Бета казао да је Зрењанин, некада симбол развоја, културе и банатског шарма, данас познат по „скарадној чињеници да готово две деценије нема пијаћу воду“.
„Забрана употребе воде за пиће уведена је 20. јануара 2004. године, када је утврђено да вода из градског водовода садржи вишеструко прекорачене количине арсена и других штетних материја. Ова нулта година и даље траје, јер та забрана никада није укинута. Последице су несагледиве: материјална штета мери се десетинама милиона евра потрошених на флаширану воду, док су здравствене и психолошке последице још теже, обесхрабреност, апатија и масовни одлазак људи из града“, истакао је Грубачки.
Додао је да се туристи и гости Зрењанина суочавају са шокантном ситуацијом, „уместо чаше свеже воде, добијају обавештење да из славине тече жута, загађена течност“.
„Тај призор говори више од хиљаду речи: о земљи у којој је апсурд постао нормализован“, оценио је.
Он је подсетио да се први озбиљни покушај решавања проблема догодио средином 2000-их с немачком фирмом „Wассертецхник“, која је изградила пилот постројење за прераду воде.
„По доласку Српске напредне странке (СНС) на власт уговор је раскинут, иако су резултати показивали да вода задовољава строжије критеријуме од домаћих. Према доступним подацима, 2015. године уследио је пројекат с фирмом ‘Групо Зилио’, регистрованом у Новом Саду, која се представљала као италијански инвеститор. Пројекат никада није успео, а грађани су остали без решења, док је град оштећен за стотине хиљада евра враћених гаранција. Фабрика никада није прорадила, а дугови и афере с меницама додатно су компромитовали цео случај“, навео је посланик ЗЛФ-а и оснивач „Новог оптимизма“.
Грубачки је рекао да је 2022. године компанија „Метито-Паннониан Wатер“ из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) преузела постројење и обећала дугорочно решење.
„У априлу 2025. постројење је почело с ‘континуираним пробним радом’, а Завод за јавно здравље потврдио је да је вода на излазу из фабрике у складу с правилницима. Међутим, забрана и даље формално важи јер санитарна инспекција није донела одлуку о њеном укидању“, казао је.
Грубачки истиче да је однос СНС власти према Зрењаницима „крајње циничан и лицемеран“.
„Врхушка СНС-а, оличена и тада и сада у лику Горана Кнежевића, предала је воду, ваздух и земљу. За разлику од лажних инвеститора фирме ‘Тенис’ из Немачке или групе ‘Зилио’, једини стварни инвеститори су Кинези с гумарским гигантом ‘Линг Лонгом’. Тако је захваљујући политичким комбинацијама, а не јавним потребама, на плодној банатској земљи никла фабрика гума, симбол противприродне и штетне инвестиције. Док свет иде ка зеленој транзицији и друштву знања, Србија је добила фабрику гума из 19 века. Њима чиста технологија, нама дим и сумпор. То није развој, то је колонијални статус“, оценио је.
Последице тога што Зрењанин већ 20 година нема воду за пиће, додао је, су катастрофалне.
„Већина СНС врхушке себи је већ обезбедила станове ван Зрењанина, док су грађанима оставили девастиран град и осећај срамоте што се нису одлучније побунили. Најновије замајавање стигло је од покрајинског посланика Рајка Капелана из Клека, који је изјавио да је проблем са водом ‘коначно решен’. Та изјава је само додатно изиритирала јавност, али без икаквог епилога“, рекао је Грубачки.
Он је нагласио да су Зрењанинци за две деценије на флаширану воду потрошили више од 100 милиона евра.
„Дуготрајно излагање арсену повећава ризик од карцинома и других озбиљних обољења. Уз физичко здравље, проблем је оставио и дубоке психолошке ране, обесхрабреност, апатију и масовно исељавање становништва које је изгубило веру да ће икада добити чисту воду. Зрењанин је данас опомена, али може постати и место отпора. Место где ће грађани јасно рећи да не пристају на колонијални статус, већ да имају право на здраву воду, чист ваздух и достојанствен живот. Јер нема слободе у друштву које нема воде“, закључио је Грубачки.
Foto n1
