Онде где се „сви знају“, на фамозном „локалу“, новинарима је још теже. Претње, уцене, финансијско дављење долазе главе и последњим поштеним локалним медијима у Србији, док они наклоњени режиму згрћу новац.
Након скоро две деценије постојања Регионалне информативне агенције Југпресс из Лесковца, главна и одговорна уредница Љиљана Стојановић свој портал уређује са тржишта рада.
Морала је тако, каже, због бројних финансијских притисака који она и колеге нису могле да издрже. Чак и за тај потез јој је градоначелник Лесковца Горан Цветановић пребацио како „кошта државу тридесетак хиљада“, прича Љиљана Стојановић за ДW.
Југпресс, чији је оснивач невладина организација, од почетка је на мети власти јер отвара теме које се не допадају политичарима и критички извештава о трошењу буџетског новца. Управо због тога, буџетски новац намењен медијима путем медијских конкурса или путем других канала, није намењен овом медију.
„Знатно нам је умањен новац који смо добили на медијском конкурсу у Лесковцу, а у другим општинама и градовима ништа нисмо ни добили“, прича Стојановић.
„Уз то, Југпресс никада није имао никакве рекламе, јер ко ће имати рекламе овде одређује градоначелник, и такође, за разлику од других медија по Лесковцу, једино Југпресс нема никакве месечне аранжмане са предузећима који имају буџете за информисање.“
Тужбе за душевну бол
Проблем је, наставља Стојановић, и када се само пренесе оно што локална опозиција прича. Тако је Југпресс на мети три тужбе, како каже, најмоћније фирме у Србији Миленијум тима јер је пренео изјаве са конференције за штампу једне опозиционе партије. Иако је десетак медија извештавало, Југпресс је једини добио тужбе у којима се траже астрономске одштете.
Уследила је подршка новинских удружења, других медија и колега у Србији, дигла се велика кампања, што је помогло Југпрессу да се ствари одвијају у њихову корист, уверена је наша саговорница. Две тужбе су одбачене, а трећу су власници сами повукли.
У тренутку када од јануара нема ни донација из међународних извора, како уопште медиј може да опстане, пита се Љиљана Стојановић. Каже, без локалних медија шира заједница не би знала за бројне проблеме у остатку Србије, те да велике националне медије разликује управо дописничка мрежа и разноликост вести захваљујући дописницима.
„У Београду не би знали ни како је буџетски новац трошила бивша градоначелница Ниша да није било локалних медија“, закључује уредница Југпресса.
А бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски је већ пола године у притвору. Љубица Јоцић, заменица главног уредника Јужних вести које су прве писале о томе, не мисли да је њихов текст директно утицао на хапшење, већ је сва њихова писања потврдила и државна ревизорска институција.
„Ако неко троши буџетски новац, логично је да буде под рефлекторима. Ми смо ту да обавестимо грађане где се троши њихов новац, а и да помогнемо државним институцијама да раде свој посао“, прича Јоцић за ДW.
Игнорисање и физички напади
За разлику од Југпресса, Јужне вести иза себе имају програмерску фирму у власничкој структури и одавно не учествују на медијским конкурсима, али ипак су под бројним притисцима власти.
Њихова питања остају без одговора, а не зову их ни на конференције за штампу. Претње су учестале, а десио се и физички насртај на новинарку Јужних вести.
„Када су у Нишу истог дана били студентски протест и митинг СНС, из групе присталица СНС-а које је чувао кордон полиције, један човек јој је пришао, ухватио је за руку и хтео да јој отме телефон и претио јој. Полиција није реаговала, тачније, реаговала је тако што је њу уклонила“, прича Јоцић.
Опет је уследила реакција новинарских удружења, медија и колега широм Србије, и случај је пријављен тужилаштву. Још није на суду.
Јоцић подсећа да је овог пролећа угашен и једини дневни лист јужно од Београда, „Народне новине“, настао 1949. године. С друге стране, отворен је, како каже „нишки Информер“.
Непостојећа нова телевизија
Реч је о новој Ниш ТВ која није регистрована ни у Агенцији за привредне регистре ни код Регулаторног тела за електронске медије, али свакодневно има програм и највише званичнике као госте.
Први пут отишла је у етар баш оног дана када је новинарка Јужних вести нападнута, а први гост ове телевизије био је Александар Вучић. Од 18. маја до данас кроз ту телевизију прошли су бројни министри, а директор се суочава са низом кривичних пријава јер му телевизија званично не постоји.
Кривичне пријаве поднело је и више професора Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“ због извештаја у којем се разматра „ко плаћа професоре блокадере“. Телевизију су тужили и директори Медиа и Реформ центра јер су критички медији у програму названи „фашистичким“ медијима. Тужио их је и професор Филозофског факултета Душан Алексић јер су га вређали у програму.
Директор, главни и одговорни уредник и сувласник Ниш ТВ Бојан Аврамовић није се одазвао нашем позиву на разговор.
С друге стране, Душан Алексић са Департмана за комуникологију и новинарство на Филозофском факултету у Нишу, каже да управо ванредна и конфликтна ситуација коју живимо доприноси страдању локалних медија.
Они су са ограниченим, а власт са неограниченим ресурсима, каже Алексић, а то је посебно изражено у местима у којима се сви знају. Тамо се чешће користе уцене, претње, бесмислене тужбе.
Храброст новинара у „окупираној држави“
„Када имате окупирану државу, онда је и привреда подређена интересима појединаца и често велика предузећа добију наредбу да се не рекламирају преко локалних медија, што њима наравно угрожава опстанак“, каже Алексић за ДW.
„Мислим да су људи који раде у медијима данас најхрабрији јер они су под притисцима са свих страна“, каже и додаје да је у Србији већ било „стравичних“ застрашивања, напада и паљења кућа новинара.
„Ситуација у медијима у Србији никад није била гора, заправо је катастрофална. Медији би требало да контролишу власт, да спрече разне коруптивне активности и све што се негативно одражава на живот грађана. Мало је медија који се тиме баве, а чак и они који то раде, власт покушава да то заустави. На крају, мислим да ми уопште немамо медије“, закључује Алексић.
Foto: Z. S. M.
