Наставак суђења за паљење куће Милана Јовановића данас је трајао читавих пет сати – најпре је своју одбрану износио оптужени Игор Новаковић, а онда је уследило испитивање оштећеног новинара. Одбрана је између осталог желела да зна како Јовановић дефинише истраживачко новинарство, када је тачно ставио нове прозоре на кући, као и имена мајстора који су извозили шут из његовог дворишта након пожара или му реновирали кухињу. Током испитивања, обе стране су губиле стрпљење па се дискусија отимала контроли – једни другима су упадали у реч и подизали тон. Адвокати одбране су се у више наврата подсмевали одговорима, коментарисали и добацивали разне опаске, а због природе њихових питања и атмосфере у судници на моменте се чинило као да је на оптуженичкој клупи управо Милан Јовановић.
Петочасовно суђење је данас протекло у знаку покушаја одбране да дискредитује Милана Јовановића који је на њихова питања одговарао и као оштећени и као сведок, да доведе у питање његов новинарски рад, његов трошак за реконструкцију спаљене куће, па чак и тврдњу да се те ноћи онесвестио од дима и да га је жена извукла из кревета.
Први је са испитивањем започео Виктор Гостиљац, адвокат бившег председника Општине Гроцка Драгољуба Симоновића који је првооптужени у овом поступку.
Гостиљац је, између осталог, питао Јовановића да ли има рачуне за сваки динар који је потрошио за реновирање куће, зашто је након паљења у медијима означавао Драгољуба Симоновића као налогодавца, и ко је писао текстове на порталу Жиг Инфо за које је он прикупљао материјал.
Дискусија о овим стварима је текла уз прекидања и повишен тон. Јовановић је давао одговоре чијом прецизношћу или дужином одбрана није била задовољна па су на моменте и Јовановић и Гостиљац причали истовремено.
Адвокат је питао Јовановића и како је тачно прикупљао грађу за текстове, на шта је он одговорио да је некада био полицајац и да зна како се прикупља материјал о кривичним делима. О тим кривичним делима, како каже, у које је према његовим тврдњама Симоновић био умешан, обавештавао је разне институције, од тужилаштва до председника.
„Чудно ми је да никада није покренут ниједан поступак, очигледно је да се овде ради о заштићеној врсти људи“, рекао је Јовановић.
„А можда јер није било елемената кривичног дела“, прокоментарисао је Гостиљац, на шта је Јовановић покушао да реплицира, али му судија Лука Пантелић није дозволио.
Потом се прешло на преиспитивање његовог односа према Симоновићу.
„Рекли сте медијима да се нећете смирити док се Гроцка не очисти од породице Симоновић“?
„Да, и то и даље тврдим. Да треба да се склоне, да се очисте са свих функција јер је сву родбину тамо запослио“.
„Рекли сте, цитирам, да су у Врчину створени сви услови за умирање, да је лепо што је председник општине отворио капелу и да би био ред да неко из породице Симоновић буде прва муштерија“?
На ово је Јовановић рекао да је у питању била шала и да је реферисао на цитат из филма „Маратонци трче почасни круг“.
„Намерили сте се на погрешног човека“, рекао је Гостиљац. „Ја знам Маратонце напамет. Ко је то рекао у Маратонцима?“
„Не сећам се, можда Мија Алексић?“
„Не. Ђенка“, завршио је пропитивање Гостиљац.
„Како је могао да телефонира кад су телефони изгорели“
Још интензивнију динамику имало је испитивање Ивице Вуковића, другог Симоновићевог адвоката, током кога се из дела суднице у којој седи одбрана више пута могло чути узвикивање и добацивање.
Вуковић је питао Јовановића да му наведе имена људи који, осим њега, пишу за Жиг Инфо, што је Јовановић најпре одбио.
„Нећу да кажем, па да и њима запалите кућу“, одговорио је, на шта су адвокати одбране узвикнули „ух ух ух“.
Симоновићев бранилац је испитивао Јовановића и о томе ко је од људи који раде за Жиг Инфо „школован за новинара“ и констатовао како Жиг Инфо није медиј, већ удружење грађана.
Најдуже су се задржали око Јовановићевих тврдњи које је давао медијима након пожара, да је Игор Новаковић био запослен у Општини Гроцка и да је радио као Симоновићев телохранитељ. У време тих изјава, Новаковић је био у притвору, а Симоновић још увек на слободи.
Вуковић је инсистирао да сазна која је била сврха такве дезинформације, сугеришући да је Јовановић заправо желео да Симоновића по сваку цену доведе у везу с овим кривичним делом.
„Са том изјавом нисам имао никакав мотив, али сам био убеђен и сад тврдим да иза паљења стоји Драгољуб Симоновић“, што је неко од адвоката одбране прокоментарисао са „параноја“.
Јовановић је нарочито изгубио стрпљење када је Вуковић довео у питање његово сведочење о томе како је ноћ пожара изгледала – Јовановић се, што и стоји у оптужници, онесвестио од дима, напоље га је извукла његова супруга Јела Дељанин, а комшије су позвале ватрогасце. Вуковић тврди да има записник из Управе за ванредне ситуације у коме стоји да је позив те ноћи ватрогасцима стигао управо од Милана Јовановића, и то са његовог фиксног броја, и да чак постоји снимак тог разговора. Јовановић је, видно изнервиран, рекао да би волео да чује тај разговор.
„Како је могао да телефонира кад су телефони изгорели“, питала је, више за себе, Јела Дељанин.
Ништа краћа није била ни дискусија о парама – Јовановић је рекао да је у реконструкцију куће уложио око 60.000 евра, а Вуковић је желео да зна шта је све ушло у ту суму, ко му је све дао паре и шта је све купљено. Испоставило се да је мали део тих донација ишао преко рачуна, и да су му неке донације даване „на руке“, односно да о њима не постоји писани траг.
У једном тренутку је Јовановићева адвокатица Ана Матић прекинула дискусију да би замолила судију Пантелића да опомене Симоновића који „већ 15 минута добацује „кеш, кеш““.
„Ја не знам како Ви то не примећујете“, рекла је Матић судији Пантелићу, а он одговорио како је „фокусиран на оно што прича одбрана“.
На многа питања о рачунима за реконструкцију, Јовановић је одговарао са задршком, наводећи да не чује питање са другог краја суднице. Ипак, одбрана је и ту имала интерпретацију:
„Чује он врло добро али смишља одговор“, прокоментарисао је Вуковић и наставио да инсистира на објашњењу – које је Јовановић већ дао – зашто није сачувао рачуне.
„Да сте Ви дали новац, ја бих био дужан да Вам положим рачун, али пошто Ви, господине Вуковићу, нисте учествовали у санацији куће, онда нисам дужан да Вам дам“, рекао је Јовановић на ивици стрпљења, на шта се одбрана гласно скандализовала. Адвокат Горан Пејић је добацио „У бре, брате мили, шта то причате“.
За све то време судија Пантелић Милану Јовановићу није дозвољавао да полемише са одбраном, него да искључиво одговара на њихова питања. Са друге стране, према одбрани је био попустљивији и није успевао да их обузда, дозвољавајући им да износе малициозне коментаре након Јовановићевих одговора.
Вуковић га је питао о томе зашто је тврдио да су плочице у купатилу попуцале, када фотографије показују да нису.
„Мислим да сте сада рекли крајњу глупост“, рекао је Јовановић после више сати испитивања. Судија га је опоменуо, а Јовановић почео да објашњава: „На температури од 1000 степени…“
„Ух ух ух ух“, рекао је Вуковић кроз смех, а слично су реаговали и остали из одбране, али нису добили опомену судије.
Будући да се испитивање претворило у расправу у којој су једни другима ускакали у реч уз повишен тон, тужилац Предраг Миловановић је затражио да се питања постављају не директно Јовановићу, него преко судије јер је „колега Вуковић упао у јарост“.
„Упали сте у јарост, Ви себе не видите. То се види по Вашем говору тела“, прокоментарисао је Миловановић, а судија је одбио тај захтев. Вуковић је прокоментарисао да је Милан Јовановић тај који пада у ватру и да не може да се исконтролише.
Како се зову мајстори и шта је истраживачко новинарство
Испитивање је наставила адвокатица Игора Новаковића, Александра Златић (замена Зоре Добричанин Никодиновић) која је желела да зна када тачно је Јовановић реновирао прозоре, столарију и остале ствари на кући, која фирма је изводила радове, да ли са њима има уговор и када се, после месеци подстанарства, вратио у кућу први пут.
Јовановић је почео мало опширније да одговара, али је поново прекинут гласним негодовањем адвоката одбране. Из „табора“ тужилаштва се зачуло питање зашто су нестрпљиви.
Слична реакција, уз подсмехе и коментаре, уследила је и када је Јовановић одговорио на питање адвокатице Златић о томе зашто тражи накнаду штете ако је ту штету покрио донацијама које не мора да врати.
„То (што су донације бесповратне, прим. аут) није разлог, господо, да ви палите“, рекао је Јовановић што је испраћено гласним цоктањем адвоката одбране, а Златић је затражила да буде опоменут јер она „ништа није палила“.
Детаљисање се наставило – покушавала је да извуче информације о томе како се зову и презивају мајстори који су тракторима извозили шут са згаришта, како се звао мајстор који је реновирао кухињу и који му је број телефона. Јовановић је почео да се присећа имена, на шта је адвокат Пејић прокоментарисао: „Сад је ко Чкаља“, по свему судечи реферишући на сцену из серије „Камионџије“.
Водила се и вишеминутна расправа о томе како Милан Јовановић дефинише појам истраживачког новинарства.
Нешто сажетији је био Горан Пејић који га је испитивао о томе да ли се по етичким стандардима новинарства сме у јавност износити непроверена информација, као на пример да је Новаковић Симоновићев телохранитељ.
„Неке информације сам давао медијима не као новинар, него као Милан Јовановић коме је запаљена кућа“, рекао је новинар, а Пејић узвратио са „Али Вама је запаљена кућа као новинару“.
Онда је рекао да, ако се већ могу износити непроверене информације, и он има неке информације – на пример, да „Жиг Инфо рекетира људе по Гроцкој“ и да их „финансира опозиција“. Ове тврдње је, подсетимо, одбрана износила и у претходном поступку.
„Ја ћу онда ово сутра да објавим у новинама“, био је саркастичан Пејић, а Јовановић је рекао да ако објави, сносиће одговорност.
На крају свега овога реч је добио и Драгољуб Симоновић који је показивао фотографије на којима је новинар Жиг Инфа Зоран Лалић у друштву са осуђеном Бојаном Шијачки Цветковић, и говорио о томе ко је певао на свадби његовог сина, а ко није. Истакао је да је ово политички монтиран процес и да га је Јовановић увукао у овај случај јер је оптерећен њиме.
„Не дај Боже да му падне цреп на главу по изласку из суда, рећи ће опет да сам ја крив“, рекао је Симоновић.
Додао је и да он није крао струју, како је Јовановић у својим текстовима тврдио, али да Јовановић јесте крао воду.
Током испитивања је и он повисио тон.
„Изнервирао сам се“, рекао је, а судија је одговорио „Ако сте се изнервирали седите“.
На крају је адвокатица новинара, Ана Матић, уложила приговор судији на његово вођење овог поступка, рекавши да је постављено „најмање 50 непотребних питања“ Јовановићу. Како је истакла, сведочили смо „секундарној виктимизацији жртве“ те сугерисала судији да убудуће одобри само питања релевантна за оптужницу.
Новаковић: Откуд тужилац зна да ли сам ја урачунљив
Дан у судници је започео изношењем одбране окривљеног Игора Новаковића, који је мање-више поновио оно што је рекао и у претходном поступку. Навео је да је у полицији оптужио Симоновића као налогодавца, иако то није било тачно, зато што је, како каже, био подвргнут „репресалијама“ од стране полиције.
Рекао је да се у читавој причи нашао тако што је Владимир Михаиловић, оптужени полицајац, хтео од њега да купи плац током 2018. године. У једном тренутку му је рекао да има проблем са „једном барабом и битангом“ (мислећи на новинара Милана Јовановића, прим. аут) за који му треба помоћ.
„Мислио сам да, ако му помогнем, неће моћи да се попишмани кад му будем поставио цену за плац. Да сам се распитао, да сам знао на кога мисли, то јест да је то бивши полицајац и новинар, ја вероватно не бих пристао знајући колико су новинари заштићени и како се на њих гледа“, рекао је Новаковић.
Зашто се баш њему обратио овај полицајац? Новаковић нагађа да је то можда зато што зна да је радио као обезбеђење у клубовима и зна „много људи и са ове и са оне стране закона“.
Новаковић је онда питао за помоћ дилера Александра Маринковића Клокија, који му је, каже, дуговао неки новац. Са Маринковићем се случајно срео, питао га када ће да му врати паре, а онда му је пала на памет „луда идеја“ – да Маринковић изведе ово кривично дело, на шта је он пристао.
Међутим, ствар се, према Новаковићевом сведочењу, отела контроли јер он, како тврди, ниједном није рекао Маринковићу да аутомобил „запали“, већ да га „сје*е“.
Како каже, погрешио је што Маринковићу није прецизирао шта то значи.
„Требало је на табли да му нацртам. „Сје*ати“ значи да полупате ауто, стакла, да избушите гуме, да поспете уље преко аута, а не да га запалите“, појаснио је Новаковић.
Након свега тога, међутим, он је ухапшен, одведен у Централни затвор одакле су га, како тврди, извели на превару и одвели у зграду поред УБПОК-а (Управа за борбу против организованог криминала). Тврди да су га тамо дочекали начелник Управе криминалистичке полиције Дејан Ковачевић и његов заменик Срећко Лазић, које је у пар наврата предложио за сведоке. Исто је урадио и у прошлом поступку, али судија то није уважио.
Тако је, како каже, суочен са уценама и притисцима да означи Симоновића као налогодавца, он то на крају и учинио. Тај исказ дат полицији је променио на суђењу у претходном поступку, а исто је поновио и данас.
Каже да Симоновића практично и не познаје и да га је видео пар пута на манифестацијама у Гроцкој, те да му се „СНС и не свиђа“. Одбио је да одговара на питања јавног тужиоца Миловановића кога оптужује да је учествовао у његовом „киднаповању“ из затвора и изнуђивању исказа, а оптужницу је назвао „катастрофалном“. Нарочито се осврнуо на део у оптужници у којој се, формалним правничким језиком, каже да је Новаковић извршио ово дело „у стању урачунљивости“.
„Писац овог дела је тужилац, сматрам да има завршен Правни факултет. Откуд се он бави медицинском струком“, рекао је Новаковић објашњавајући да не жели да сугерише да је био неурачунљив, већ да је у то време био у лошем психичком стању јер је пре тога изгубио оца, те да је пио лекове за смирење.
Тужилац је потом затражио да неуропсихијатар вештачи Новаковићеву урачунљивост, што је судија одобрио.
Следећи претрес заказан је за 26. октобар, а наставиће се испитивањем Јовановићеве супруге Јеле Дељанин.
