Почетна » ХАРА НОВА НЕИЗЛЕЧИВА БОЛЕСТ: Не знају још ни како се зову, а већ су интернет зависници

ХАРА НОВА НЕИЗЛЕЧИВА БОЛЕСТ: Не знају још ни како се зову, а већ су интернет зависници

од admin
0 коментар

Криза Уколико родитељ покуша да детету узме паметни уређај, оно упада у кризу идентичну оној коју имају наркомани, у стању је да вришти, плаче, запомаже, тресе се, зноји, црвени, гуши се или пада у потпуну хистерију, праћену чак и боловима у телу

Нова појава која паралише људе и децу широм света и од њих прави зависнике горе од наркомана јесте интернет зависност. Присуство ове савремене и лукаве болести драстично се повећало последњих година, проширила се на све крајеве света, а присутна је и у Србији код малишана који имају тек годину и по, две!

Све је чешћи случај да мала деца не знају да кажу како се зову, колико имају година или како им се зову родитељи, али зато савршено баратају паметним телефоном, сама га откључавају, одлазе на Јутјуб и пуштају анимиране клипове. Тако су у стању да екран држе у рукама сатима, да се потпуно изгубе у времену и простору.
Када ова појава прерасте у свакодневну, ствара се неконтролисана потреба да телефон, таблет или компјутер увек буду ту, а уколико родитељ покуша да детету стане на пут и узме му уређај, оно упада у кризу идентичну оној коју имају наркомани – у стању је да вришти, плаче, запомаже, тресе се, зноји, црвени, гуши се или пада у потпуну хистерију праћену чак и боловима у телу. Истог тренутка кад добије своју „дозу интернета“, смирује се и долази себи.

Психијатар др Ивица Младеновић, начелник Клинике за болести зависности при Институту за ментално здравље, каже за Курир да је 18. јуна ове године Светска здравствена организација званично уврстила зависност од видео-игара онлајн и офлајн у болести.
– Епохални искорак је то што је ово препознато као дијагностичка категорија. Пошто су то истраживачки критеријуми, СЗО је дао рок до 2022. године да дијагностиковање заживи, а касније ће се евентуално проширити јер нису само видео-игре зло које доноси интернет. Постоји зависност од друштвених мрежа, четовања путем интернета, коцкања преко интернета, порнографије… Привлачност интернета огледа се у креирању новог идентитета и томе да особе имају могућност да себе представе као оно што би желеле да буду, а не оно што јесу. Тако се кроз фантастичне профиле представљају као манекенке или богаташи, а реалност је сушта супротност – каже др Младеновић.
Још већи проблем је што се опседнутост интернетом и паметним уређајима јавља у најранијем детињству, а кризе су застрашујуће.
– Апстиненцијални синдром код мале деце је фрапантан. Може се упоредити с кризом за хероином – каже др Младеновић.

Алармантно Екранима „убијају досаду“

Деца су на телефонима
по три сата дневно

Доктор Ранко Рајовић, аутор НТЦ програма и сарадник Уницефа на пројектима из образовања, забринут је што је све већи број зависника управо међу најмлађима.
– Родитељи ме често зову, долазе на моја предавања, моле за савет, помоћ или чак за неки лек. Предајем на Педагошком факултету у Копру, па с колегама истражујем овај феномен и резултати су поражавајући. Све више деце користи паметне телефоне по два или три сата дневно, па чак и више. Од испитиване деце готово нико не користи нове технологије за учење, него искључиво за забаву и, како они кажу, да победе досаду – каже др Рајовић.
Родитељи несвесно потпомажу ову појаву јер детету купују најновије игрице и моделе телефона, а уместо тога требало би више времена да проводе с децом у природи.
– Кад схвате да дете не може да се контролише, почињу свађе и убеђивања. Дете манипулише и покушава да се што више игра, а понекад свесно слаже родитеље. Не постоји чаробни штапић или лек који ће помоћи. Прво, најосновнија је едукација родитеља. Друго, с дететом треба да постоји договор у ком не сме да буде попуштања кад дете каже: „Мама, могу ли данас да играм 20 минута дуже, а сутра ћу 20 минута краће?“. И треће, морамо у образовни систем да уводимо постепено компјутере, да се користе пажљиво и у контролисаним условима и да усмеравамо дете у свет рачунара, јер то је свакако будућност – каже Рајовић и додаје да тренутно ради у оквиру ЕУ на пројекту Ерасмус, који ће омогућити контролу времена проведеног на рачунару.

Психолог Весна Ненадић и сарадник удружења Родитељ каже за Курир да последица масовног коришћења интернета, телефона, таблета, телевизора и компјутера, поред зависности, ствара и друге деформитете.
– Када деца на овај начин проводе значајан део времена, раде само прстићи. Цело тело, осим чула вида и слуха, постаје пасивно. На тај начин се смањује физичка кондиција и спретност. Родитељи углавном децу саветују да није добро претерано користити ове уређаје, али проблематично је што и сами дају пример јер су окружени сличном техником. Сетимо се чувене реченице Душка Радовића: „Лакше бисмо васпитавали децу када би она имала само уши, а не и очи.“

Упослите дете, не смирујте га таблетом
Гордана Племић из удружења Родитељ указује на то да родитељи често иду линијом мањег отпора, па се одлуче на лакшу опцију да забаве дете.
– Дају му таблет и оно се тако смири. Али, ако је то у претераној мери, има врло неповољне последице. Кад се појавио први телевизор, то јесте била забава и новина, али није била толика опседнутост као сада са интернетом. Од најранијег детињства треба дете усмеравати, више с њим разговарати, активно се играти, упослити га, понудити му више садржаја, а што више заобићи овако пасивне забаве кроз паметне уређаје – каже Племићева и додаје да родитељи треба и сами да буду мање заокупљени модерном техником и интернетом, па ће деца учити на њиховом примеру.

Број
6 сати слободног времена дневно на интернету, за рачунаром, телефоном или таблетом може да се сматра као зависност од интернета

Ситуација у свету
13,5 одсто тинејџера у Кини зависно је од интернета
16-20 одсто тинејџера у Јужној Кореји зависно је од интернета

Када је зависник од интернета у кризи, може имати следеће симптоме:
– бес, мрзовољу, агресивност
– ћутљивост, повлачење у себе
– плач, свађање, викање
– убрзано лупање срца, црвенило у лицу, дрхтавицу, знојење
– хистерију, напад панике, напад беса, ударање предмета око себе
(у зависности од узраста и типа личности зависника)

Врсте зависности од интернета:
– зависност од играња компјутерских игара
– зависност од сурфовања интернетом
– зависност од сајбер-секса
– зависност од успостављања пријатељских веза путем интернета
– зависност од интернет коцкања
– зависност од компјутера уопште

Чињенице
– 1996. године је први пут у свету употребљен појам интернет зависност
– Убрзо почињу да се отварају прве институције специјализоване за овај проблем, а данас их већ има и код нас
– 18. јуна 2018. године Светска здравствена организација је званично уврстила зависност од видео-игара онлајн и офлајн у болести

Курир.рс/Силвија Сламниг  

Можда ти се свиди

Оставите коментар