Разлог смрти седморо људи у хеликоптерској несрећи је и после 444 дана мистерија, јер тужилаштво није окончало ни предистражне радње.
У Вишем тужилаштву у Београду јуче су само рекли да не могу да дају информације о том преткривичном поступку, као ни када ће се поступак окончати. Нема информација ни да ли ће евентуално одустати од кривичног гоњења или ће покренути поступак против конкретних осумњичених.
Нису могли чак да кажу ни шта су до сада предузели и шта још треба да ураде.
Хеликоптер Војске Србије Ми-17 срушио се 13. марта 2015. у ширем рејону Аеродрома „Никола Тесла“ у Сурчину, на повратку из Рашке, одакле је превозио животно угрожену бебу из Новог Пазара.
У летелици су погинули пилот мајор Омер Мехић, пилот капетан Милован Ђукарић, заставник Небојша Трајић, механичар летач Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестезиолог Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић.
На интересовање јавности и постављање питања о евентуалној одговорности прво су реаговали носиоци извршне власти, пре тужилаштва и других институција, па и оних војних. Носици политичке власти су наводили да се трагедија користи за политичке нападе на њих, али није било конкретних објашњења зашто је и како до ње дошло.
Након тога, Више тужилаштво у Београду саопштило је да је преузело вођење преткривичног поступка због индиција да део одговорности, како су рекли, осим посаде, сносе и поједини активни припадници Војске Србије, и евентуално неки цивили. Након три месеца, тужилаштву су достављени извештаји две војне комисије које су формирали начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић и командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак.
У извештајима је закључено да су узроци удеса људски фактор, као и „низ пропуста у планирању, организацији и руковођењу летом“. Наводи се и да је министар одбране Братислав Гашић директно контактирао с командантом 204. ваздухопловне бригаде, генералом Предрагом Бандићем, који је био на годишњем одмору и коме је издао наређење да се војним хеликоптером крене у акцију спасавања бебе. Тиме је прескочен ланац командовања у војсци јер је министар прво морао да се обрати начелнику ГШ Диковићу.
Иако су сва важна саслушања окончана, тужилаштво ни после 14 и по месеци није завршило предистражни поступак. До сада су једино окончани дисциплински поступци у Војсци, и то седам месеци од несреће – 23. октобра 2015, када је Војни дисциплински суд двојици генерала Живаку и Бандићу забранио напредовање у служби наредну годину, односно две године. Проглашени су кривима за „пропуштање радње на коју је лице у служби овлашћено ради спречавања незаконитости или штете“, а Бандић и за прекорачење овлашћења.
Тадашњи министар Гашић као цивил није могао бити обухваћен војним дисциплинским поступком. За утврђивање одговорности цивила надлежно је тужилаштво.
Услови лета
Војни извештаји закључују да су услови лета били испод прописаног метеоролошког минимума за облачност и видљивост, као и да је пилот Омер Мехић инсистирао да слети на Бањици (ВМА), а потом и у Батајници, а не у Сурчину, где су пали.
Фото: А. Паунковић / РАС Србија Случај Савамала у предистрази
Трагедија с хеликоптером има сличности са случајем Савамале, када су неидентификовани насилници с фантомкама у ноћи 25. априла порушили објекте и заробили грађане, јер су оба пута пре свих институција реаговали носиоци извршне власти.
И за насиље у Савамали предистражни поступак још траје иако је заштитник грађана утврдио „да се ради о организованом кршењу више права грађана (физички интегритет, имовина…), усклађеном на више нивоа и између више државних и недржавних субјеката“. Закључено је и да полиција Београда није поступала по пријавама грађана.
