Ако верујеш у себе, можеш све, поручује Нишлијка Драгана Родић Аранђеловић (37), која је пре 16 година остала парализована после несреће.
Иако је вољом судбине после саобраћајне несреће остала трајно прикована за инвалидска колица, Драгана је успела да заврши Економски факултет, да скочи падобраном са 3.000 метара, запосли се на универзитету, напише књигу „Сплет околности“, уда се и роди сина Михајла.
– После саобраћајног удеса 1999, мој живот се променио. Остала сам непокретна због прелома 10. пршљена и повреде кичмене мождине. Нисам осећала ноге. Чинило ми се да се за мене живот завршио у најбољим годинама и да ћу остатак живота провести као неми посматрач. Али, онда сам одлучила да наставим да се борим. Сваком се у животу дешавају лоше ствари, схватила сам да је само је на нама да одлучимо колико ћемо им допустити да нас надвладају и сломе – почиње дирљиву исповест храбра Нишлијка.
Драгана је била прва особа из наше земље која се пре 10 година у Кини подвргла тада експерименталном захвату убацивања матичних ћелија у кичмену мождину. Иако јој третман није помогао да прохода, отворио је нове видике у њеном животу. Основала је хуманитарно Удружење „Драгана Родић“ и својеврсни инфо-центар о матичним ћелијама са циљем да информише људе са сличним проблемима.
Хуманитарни рад није остао незапажен – 2009. награђена је наградом „11. јануар“, највишим градским признањем које Ниш додељује заслужним грађанима. Она са поносом истиче да јој је највећа награда – син Михајло.
– Тек када сам се пре три године остварила као мајка, осетила сам се потпуном. То је незаменљив осећај када ти некога волиш и када те неко воли безусловно. Уживам у Михајловом одрастању са супругом Милошем Аранђеловићем. Син нам је донео незамисливу срећу и учинио да још мање обраћам пажњу на свој хендикеп – каже она.
Уклањање баријера Драгана је доживела као мисију. После серије активности у акцији „Уклономо баријере“ које су имале за циљ да укажу на архитектонске препреке са којима се сусрећу особе које користе инвалидска колица, недавно је у Скупштини с послаником Душаном Милисављевићем промовисала иницијативу за допуну школског градива првацима брошуром „Буди друг“ која би их учила толеранцији.
Нераздвојни
Драганин супруг Милош Аранђеловић (38), певач групе „Византија“ из Ниша, велика јој је подршка у животу. Упознали су се 2010. године а годину дана касније су се и венчали.
– Она је енергична, жустра, праведна и истрајна. Све радимо заједно и одлично се допуњујемо. У протеклих пет година нисмо провели ниједан дан одвојени једно од другог. Учествујем у свим њеним акцијама заједно с пријатељима музичарима – каже Милош.
– Страшније и веће од архитектонских баријера јесу оне баријере у главама. Људи су склони да несвесно имају разне предрасуде према особама с инвалидитетом, уопште о онима који су другачији од њих. Но, не треба им замерати, него би требало започети с едукацијом деце још од најранијих дана. Брошура „Буди друг“ представља један бонтончић, који, иако је мали, може децу научити великим стварима. А пре свега толеранцији – објашњава Драгана.
Рокери
Драгани су у акцијама на уклањању баријера до сада су помогли музичари и певачи Ален Славица, Мирослав Живановић – Пиле (Алиса), Горан Шепа (Кербер), Младен Војичић Тифа (Бијело дугме), Дејан Цукић, Бора Ђорђевић (Рибља чорба). Они су сви отпевали по једну песму за албум којим ће се промовисати акција „Уклонимо баријере“.
Скок са 3.000 метара
Скок из авиона падобраном са 3.000 метара, уз помоћ инструктора падобранства, било је само један од корака у Драганином тражењу граница могућности.
– Многима из мог окружења то је било незамисливо, али ја нисам желела да ме то што користим инвалидска колица спута у нечему што сам желела одувек да пробам – додаје Драгана.
Бранко Јаначковић Блиц
