У апотекама Београд и Ужице влада расуло и све делује као да се спрема њихова приватизација. Уколико се заиста и деси да Србија остане без државних апотека, пацијентима нико више неће правити квалитетне и контролисане магистралне и галенске препарате, који се не могу купити као готов производ. Ови препарати за различите болести, израђују се искључиво по лекарском рецепту у државној апотекарској лабораторији, под надзором стручног лица, уз законски прописану опрему и услове, који у приватним установама не постоје.
У стерилним коморама државних апотека, фармацеутски техничари под надзором специјалисте фармацеутске технологије, свакодневно израђују капи за очи, а у лабораторијама се праве различите креме, сирупи, лосиони, који су неопходни оболелима од дерматолошких, офталмолофшки, плућних и других обољења. Ове терапије пацијенти не могу наћи нигде друго, јер не постоје као готови производи.
“У државним апотекама имамо стручни кадар, а то је најважније. У Руми сам дуже од 15 година водила лабораторију за израду магистралних препарата. Онда је ‘некоме’ пало на памет да државна апотека не треба ништа да прави и лабораторија је затворена. Постоје препарати чије супстанце нису стабилне, тачније не може им се омогућити делотворност на дужи период, зато се праве у лабораторији и пацијент их одмах користи”, објашњава за Нова.рс Дуда Стефановић Радисављевић, фармацеуткиња и чланица Синдиката лекара и фармацеута Србије из тима за фармацију.
Затворили им лабораторије, пацијенти и даље траже лекове
Лабораторије у Апотекама Рума, укинуте су под изговором да нема довољно кадрова.
“Образложили су затварање лабораторија мањком људи, а онда су почели да их отварају у приватним апотекама, у којима не постоји ни опрема, ни стручан кадар. Према Закону о апотекарској делатности, који је нажалост повучен из процедуре, само државне апотеке могу да производе магистралне и галенске препарате, уз стручан лиценциран кадар и опрему. Ми имамо ваге које се баждаре сваке године, миксере, посуде и стручна лица. Приватне апотеке немају ништа од тога”, револтирано прича Стефановић Радисављевић.
Наиме, колико су важне државне апотеке, показала је и пандемија ковида, током које су испред ових установа “километарски” редови били уобичајена слика.
“Правили смо разне препарате, креме за дерматолошке болести, емолиенс, масти за атопијски дерматитис, потом растворе за разблажавање алкохола, што је најтраженије било током пандемије, затим растворе борне киселине за облоге, антиреуматске масти, беби маст по узору на Павловићеву, биљне масти за хемороиде. У овим препаратима нема конзерванса, ни стабилизатора. Они се не праве да трају пет година, већ да се користе чим изађу из лабораторије, троше се у року од 15 дана или најкасније три месеца”, објашњава Стефановић Радисављевић и додаје да иако им лабораторија не ради већ 10 година, пацијенти и даље долазе и траже њихове креме.
Проблем је што у приватном сектору, наглашава она, нема никакве контроле.
“Не знам ниједног специјалисту фармацеутске технологије који је законом овлашћен да контролише израду магистралних и галенских препарата у приватним апотекама. Фармацеутски техничар прави препарате, али мора бити под надзором специјалисте. Приватници раде само оно што је профитабилно. У државним апотекама цена израде усклађивала се са ценом материјала, а управни одбор је доносио одлуку и све је било транспарентно. У приватним апотекама ценовници празне грађанима новчанике, јер је све далеко скупље”.
Свако може да отвори апотеку
У Србији свако ко има вољу и новац, може да отвори апотеку, невезано за струку.
“Апотеку би требало да може да отвори човек од струке, који поседује нека знања јер је у питању установа која је део здравственог система. То не може бити самостална трговинска радња или нешто слично. Међутим, ако имате вољу и новац, можете да отворите приватну апотеку у Србији, да запослите пензионисаног фармацеута и завршили сте посао”, каже наша саговорница.
У приватним апотекама, истиче она, продају брендиране производе, који су “сишли” са рекламе.
“Људи виде рекламу на билборду, на интернету и траже производ у апотеци. То законски не би смело да се ради, нити да се дају попусти на лекове, али код приватника све може, тако навлаче пацијенте, иако постоје препарати који су значајно јефтинији од оних које продаје бренд”.
Приватници немају услове за производњу
Гашење државних апотека у Србији шири се попут “епидемије”, а на ред су стигле и Апотеке Београд, које и даље, упркос све тежим условима рада, производе препарате.
“Имамо стерилне коморе за производњу капи за очи, што јако мало приватника поседује, у целом Београду само једна приватна апотека, да ја знам. Из тог разлога нам долазе редовно пацијенти из градова у унутрашњости, где више нема државних апотека, да им правимо препарате. Из доза лекова за одрасле правимо их и за децу, јер не постоје дозирани одређени лекови за децу”, прича за Нова.рс Марија М., фармацеуткиња запослена у Апотекама Београд, која је замолила да остане анонимна.
Државне апотеке уливају поверење грађанима, због обученог особља, апаратуре и законски испуњених услова рада.
“Имамо технологе, стерилне коморе, обучавамо кадрове који долазе са факултета код нас на стаж, јер то што виде у државној апотеци неће видети у приватној. Израђујемо креме за псоријазу, које више нису регистроване од стране Агенције за лекове, потом масти за очи, које су најтраженије, прашкове и сирупе за бебе. Да бисте могли да израђујете све ово, морате да имате стерилну комору и испуните све законски тражене услове”, каже наша саговорница из Апотека Београд.
Грађани Србије, читаоци Нова.рс, који верују државним апотекама, својим реакцијама, коментарима, али и револтом према градским властима, оснивачима апотека, показали су колико нам ове установе значе и јасно је да ће се за њих борити.
Приватници нас „пљачкали“ током короне
“Најбоље апотеке које праве своје креме, лекове и капи, за генерације Београђана, упропастили су као звечку”, један је од коментара.
Пацијенти се сећају помоћи које су добили у државним апотекама током пандемије.
“Да ли сте заборавили корону? Не видесмо приватнике на делу, а кад су отворили апотеке, маске продавали за 200 динара, док су у државној продаване за мање од 10 динара. Дезинфекциона средства правиле само државне!”
Јавили су се и родитељи оболеле деце.
“Редовно купујем прављени сируп за дете, по налогу лекара из Тиршове. Тај лек нема да се купи у фабричком издању. Људи, ако Бога знате, не дозволите продају Апотеке Београд, јер овај лек нико други не прави”.
Капи за очи најтраженији су препарат у државним апотекама.
“Без љубазних и стручних апотекарки у државној апотеци, не бих могао да лечим око. Сваки пут ми направе капи јер фабричке не постоје. Код приватника мог лека нема!”
Подсетимо, у Апотекарској установи Београд запосленима касне плате, апотекама недостају лекови и медицинска средства, у буџету нема новца за набавку, а добављачи су обуставили испоруке, док се из Града, који је оснивач ове установе, месецима нико не оглашава. Иста ситуација је и у Ужицу, где се фармацеути и грађани грчевито боре за своје апотеке.
Такође, у марту ове године запослени у Апотекарској установи Краљево више месеци су протестовали како би зауставили издавање државне апотеке, јер је власт почетком године, а након завршетка локалних избора, донела одлуку да изда осам најрентабилнијих апотека у централној градској зони, наводно због лошег пословања, што је већ одавно излизан изговор за приватизацију.
Foto: Shutterstock
Ана Марковић Нова
