Убице су убице, то им је профил. Најчешће су то људи који своје жртве малтретирају и злостављају годинама, користећи чињеницу да смо као друштво постали толерантни на насиље, да пречесто окрећемо главу на врисак из комшилука, на разбијену усну или масницу на нечијем лицу.
У претходној пракси смо више пута имали промене кривичног законика који се односи на пооштравање казни за кривично дело насиља у породици. Међутим, чињенице нам говоре да таква мера ниједном није дала резултат и да није утицала на смањења насиља над женама, као ни на смањење стопе фемицида, кажу саговорнице Данаса говорећи о фемициду у Србији и најављеном пооштравању казни за насиље у породици које би могло ускоро да се нађе на дневном реду Скупштине Србије.
Према подацима из септембра ове године, у Србији, од почетка године, догодило се 13 убистава жена. Пет убистава је починио супруг, четири бивши супруг и четири партнер жене. У убиствима је најчешће коришћен нож и то шест пута, док су ватреним оружјем убијене четири жене
Министарка правде Маја Поповић изјавила је недавно у Скупштини да су пооштрене казне за кривична дела насиља у породици и да њено министарство изузетно одговорно ради на пооштравању кривичних санкција како би се одвратили будући извршиоци кривичних дела, посебно у тој области.
Према њеним речима, за основни облик кривичног дела насиља у породици предложено је се пооштре и пропишу казне затвора у распону од шест месеци до пет година, уместо казне затвора од три месеца до три године која је сада прописана.
Најавила је и да је предложено пооштравање и прописивање казне затвора у распону од једне до 10 година за кривично дело насиља у породици које је извршено коришћењем оружја, опасног оруђа или другог средства које је подобно да тело тешко повреди, док је сада прописана казна у распону од шест месеци до пет година.
Марина Мијатовић, посланица Зелено-левог фронта и чланица Одбора за здравље и породицу, каже да је ЗЛФ у мају 2023. поднео формални захтев да се у Народној скупштини организује јавно слушање на тему фемицида, али да до сада овај предлог никада није стављен на дневни ред Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова.
– Када је у питању Одбор за здравље и породицу, он не поседује податке о насиљу над женама и фемициду нити се у овом сазиву расправљало о теми. Због тога је важно да се у наредном периоду тема насиља над женама и фемицида постави као приоритетна у оба наведена одбора – наводи она.
Мијатовић, говорећи о најављеним мерама, указује на то да смо у претходној пракси више пута имали промене Кривичног законика који се односи на пооштравање казни за кривично дело насиља у породици из члана 194.
– Међутим, чињенице нам говоре да таква мера ниједном није дала резултат и да није утицала на смањења насиља над женама, као ни на смањење стопе фемицида. Једна од најважнијих корака би био да се измени судска пракса и да казне које се изричу буду строже. Ако се у Кривичном законику пооштравају запрећене казне, а судска пракса остане блага, такве мере никада неће дати резултат и утицати на смањење стопе насиља и фемицида. Затим, поступци, кривични и парнични, који се воде за насиље у породици морају бити ефикасни и брже се окончавати. У пракси се дешава да се поступци воде и по неколико година, а у том периоду жене нису заштићене. Исто је битно и за рад полиције и центара за социјални рад који нису ефикасни у свом раду што показује велика стопа фемицида. У погледу прописа, треба поменути и Стратегију за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025 која се не примењује, а Србија сматра да је нотирала да је испунила своју дужност. У овом документу се указује да се повећао број пријављених насиља, али се насиље није смањило, као ни стопа фемицида. То значи да ниједан механизам не функционише – наводи Мијатовић.
Док Ферида Ћустовић, председница Женске мреже Странке слободе и правде, истиче да ССП већ дуже време предлаже акциони план борбе против насиља над женама.
– План се базира на томе да се као посебно кривично дело издвојити убиство жене из мржње, и то у оквиру дела „тешко убиство“. Хитно увести јединствени регистар насилника. Пооштрити законске казне за насилнике и обезбедити већу осетљивост правосудног система на проблеме жена које су жртве насиља – јасна је она.
Према њеним речима, жене саме не могу да се заштите.
– Морамо као друштво кренути у бескомпромисан обрачун са свим видовима насиља. Морамо променити законски оквир који не функционише, о чему сведочи број убистава, и дефинисати механизме за брзу и ефикасну реакцију државе на сваку пријаву насиља. Нећемо променити ништа ако будемо забијали главу у песак, а ништа неће променити ни министри који се скривају иза закона који су мртво слово на папиру. Зато је најважније да променимо власт која је инспиратор и покровитељ насиља, које свакодневно већ 12 година користи за обрачун са свима који не мисле као они – сматра Ћустовић.
На питање да ли су држава и власт увек криви или заслужни за пораст или пад стопе фемицида, одговара да режим у Србији жмури на то што је у протеклих 10 година у породичном насиљу убијено 406 жена и девојчица, због чега је више од 400 деце остало без мајки.
– Непостојање политичке воље да се о насиљу над женама, кога нису поштеђене ни малолетнице, разговара и реагује јасно указује на то да је предуслов за систематски приступ решењу проблема насиља над женама смена режима који је заснован на агресији и насиљу – каже Ћустовић.
И додаје да северноевропске земље, као што су Шведска, Норвешка и Данска, треба да нам буду узор јер бележе ниже стопе убистава жена у поређењу са глобалним просеком.
– Ове земље имају високе стандарде за заштиту права жена и развијене системе подршке. Од њих вреди учити, али треба знати да не постоје универзална решења због културолошких разлика – каже она.
Када је реч о примерима који на најбољи начин показују да се у Србији у довољној мери не води рачуна о мерама за смањење фемицида, Ћустовић наводи да напредњачка власт упорно одбија чак и да разговара о предлозима ССП, али да су именовали Милутина Јеличића Јутку, осуђеног насилника, на високу функцију у општини Брус и тако послали поруку да је за њих прихватљиво сексуално насиље.
– А колико нам је систем ефикасан, најбоље сведочи трагедија Олге Ловрић, која је убијена испред центра за социјални рад. Такође, чињеница је да је већина убијених жена више пута пријављивала насиље надлежним органима. Они би изрицали хитне мере, а потом би насилник убијао злостављану жену која је мењала место боравка – подсећа Ћустовић.
Док Мијатовић скреће пажњу на то да нам чињенице говоре да је неопходно да се хитно успостави национални контролни механизам за праћење и анализу фемицида.
– Такође, потребно је да се предузму све превентивне мере, као пример могу да наведем едукацију у основним и средњим школама кроз грађанско васпитање. Затим, ефикаснији рад полиције и центара за социјални рад. У овом смислу је очигледно да постоји проблем у процени озбиљности насиља и настанка последице. Коначно, казнени део мора бити ригорознији не само у нормама, већ и у пракси, а свака санкција треба да прати и мере које подразумевају рад са окривљенима – закључује Мијатовић.
Foto: Shutterstock/HTWE
Лидија Валтнер Данас
