Православни верници који поштују Јулијански календар обележавају 7. јануара Божић. Код нас најрадоснији празник обилује обичајима који трају данима пре празника.
Божић се празнује као дан рођења Исуса Христа, сина Божијег. Слави се у кругу породице и траје три дана. Другог дана се обележава Сабор Пресвете Богородице, а трећи дан је посвећен архиђакону Стефану.
У неким местима, како би се прво омрсили на дан Божића узима се парче сира и гутљај вина. Људи се поздрављају речима „Христос се роди“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди“.
Хришћани традиционално верују да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се измире и опросте једни другима нанете увреде.
Обичај је да се на сам дан Божића не иде у госте, али изузетак је положајник који је први и једини гост у кући, а он би требало да донесе срећу, напредак, радост и љубав. Долази рано пре подне, а може бити и случајни пролазник који је тог јутра свратио у кућу.
Он симболички означава Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли на поклоњење малом Христу. Домаћица куће послужи положајника и дарује га прикладним поклоном, а такође се сматра да је он човек који би током целе године требало да односи срећу у кућу.
Многи обичаји везани су за овај дан и они се разликују од места до места, али они који су заједнички свима су: полагање бадњака, застирање сламом, квоцање и пијукање, мешење чеснице и долазак положајника.
Да би се хришћани достојно припремили за Божић, претходи му четрдесетодневни пост и није тако строг као ускршњи пост. Божић, ма на који дан пао је мрсни дан, а трпеза је богата.
Чесница
Задужење домаћице је да рано на Божићно јутро замеси тесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић који се одозго боде гранчицом бадњака.
Чесница има улогу славског клача на Божић. Када сви чланови породице стану за сто, домаћин прво запали свећу, кадионицом окади иконе, кандило и све присутне и преда неком млађем кадионицу да окади целу кућу.
Уколико неко зна, пева божићни тропар, а уколико не чита се „Оче наш“ наглас. Када се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Онај ко добије новчић у чесници сматра се да ће бити срећан целе те године.
У неким крајевима се поред новчића, према старом обичају, стављају и зрна различитих житарица која симболишу животиње (бело и жуто жито, пшеница, пасуљ), дрвце дрена, па се сматра да ће онај ко га добије у парчету колача бити здрав као дрен, или дрвце које се зове јарам и означава да ће онај ко га добије носити терет целе године у име породице, као асоцијација на волове који вуку запреге
Shutterstock / Cherries
