Према изменама Закона о трансплантацији које би до краја ове године требало да буду усвојене у парламенту, грађани Србије би могли да постану претпостављени донори органа.
То значи да више неће бити потребна сагласност грађана да би му се након смрти узели органи, који би некоме могли да спасу живот.
Ненад Милојичић, в. д. директора Управе за биомедицину Министарства здравља, истиче да земље са највећим бројем донора имају на снази претпостављену сагласност, али и високу свест њихових грађана о потреби завештања органа и континуирану кампању о значају трансплантационог програма. Он додаје да не постоји разлог за бојазан да ли ће контрола оваквих процеса бити адекватна, те да не може бити злоупотребе.
– Механизам контроле је врло строг и сада, а тако ће и остати. Напомињем да до сада није било нити једног таквог случаја – наводи Милојичић.
Досадашња пракса показала је да чак и када неко има донорску картицу, чланови његове породице након смрти могу да ову одлуку пониште и не дају сагласност да се органи узму. По неким рачуницама, када се ионако мали број од 130.000 потенцијалних донора, сведе на 30.000 реалних донора, онда то ни у најмањој мери не задовољава потребе.
Став заштитника грађана Саше Јанковића је да постоји оправдана друштвена потреба да се повећа број донора органа.
– У многим ситуацијама данашња медицина може да спаси човека ако је доступан донорски орган и нико не би смео да изгуби живот ако се то медицински може спречити. Главни циљ мора бити људски живот, јер је он елементарно људско право које не трпи ограничења – истиче Јанковић, али додаје да се истовремено мора учинити све да грађани буду потпуно сигурни да са потенцијалним донорима и органима неће бити никаквих злоупотреба.
– То се може постићи ригидним и детаљним процедурама и драконским казнама за њихово кршење. Нажалост, у прошлости одговорност у здравству није успостављена и отуда многи имају страх од претпостављеног донорства. Ипак, с обзиром на значај циља који се жели постићи, треба наћи начин да се разумне бојазни конкретним мерама развеју. Такође, мора се обезбедити да они који из верских или било којих других разлога не желе да буду донори (и примаоци органа), такво своје опредељење и остваре. Да би напор Министарства здравља да будући закон донесе добре резултате био успешан, кључно је да законска решења која ће бити предложена прођу детаљну стручну анализу и јавну расправу, да грађанима јасно буду предочене све последице и све гаранције да неће бити злоупотреба – напомиње Јанковић за Данас.
Са друге стране, у Министарству здравља истичу да је постојећи Закон о трансплантацији органа делимично усаглашен са директивама Европске уније, а у процесу придруживања ЕУ, потребно је наведени закон потпуно усагласити са ЕУ директивама.
– Тренутна законска решења предвиђају ‘информисану сагласност’, а у земљама ЕУ постоји и ‘претпостављена сагласност’. Како је на свакој држави кандидату да сама одлучи који ће модел прихватити, баш као што су се и земље ЕУ на тај начин опредељивале, тако је и на нама да дефинишемо да ли ћемо новим законским решењем применити модел ‘претпостављене сагласности’ – кажу у Министарству и додају да свака измена закона мора да прође јавну расправу и прописане скупштинске процедуре, након чега ће се знати коначан облик новог Закона о трансплантацији органа.
– Иницијатор измене закона биће Министарство здравља – наводе у Министарству здравља за Данас и истичу да су верске заједнице већ раније изнеле свој став по питању трансплантације органа, а да ће грађани имати прилику да се детаљно и прецизно упознају са свим изменама закона. У министарству очекују да ће Закон бити добро прихваћен, а посебно међу пацијентима који чекају трансплантацију органа.
Адвокат Љубиша Живадиновић истиче да Устав Србије овакве ствари не регулише.
– Моја ствар је шта ћу да радим са својим телом. Иницијатива јесте хумана, али није демократска. Нико не може, осим нас самих, да одлучује о таквим стварима. Постојећи закон је сасвим задовољавајући. Потребно је појачати маркетиншке активности не би ли се побољшао одзив грађана који би завештали своје органе – каже Живадиновић.
Претпостављена сагласност
Претпостављена сагласност значи да смо сви сагласни да будемо донори органа, с тим да грађани који то не желе могу да се пријаве у општину или суд и попуне предвиђене формуларе. База података Министарства унутрашњих послова биће допуњена рубриком о томе да ли појединац пристаје да буде донор или не. Лекари ће бити у обавези да проверавају да ли је особа потписала формулар. С тиме да, чак и када неко јесте добровољни донор органа, чланови породице који нису сагласни са тиме имаће процедуру којом ће то моћи да спрече.
