Док Скандинавци планирају да укину готовину, У Србији се тек успостављају законска решења за развијање електронских плаћања
ПЛАСТИКУ волимо, али се кеша не одричемо. Овако би, у најкраћем, могла да се опише ситуација у Србији и суседним земљама, где платне картице добијају све више корисника, али где се и даље “врти” много готовине.
Црна Гора, тако, има највећи индекс раста броја платних картица у региону, са годишњом стопом повећања од пет одсто, али кеш и даље држи примат. За разлику од јужног суседа, чији грађани користе око 500.000 картица, у Србији се барата са више од три милиона комада “пластике” и годишње обрће око 700 милијарди динара и још 326 милиона евра, колико смо лане потрошили у иностранству. Ипак, далеко смо од Данске која планира да кеш у потпуности – укине.
Ова држава близу је циља да постане прва светска земља без кеша, пошто је тамошња влада предложила укидање обавезе трговцима да примају готовину. Данска група “Финансрадет”, која лобира за интересе финансијске индустрије, тврди да би ова мера ослободила трговце од трошкова осигурања и олакшала терет баратања са новчаницама и кованицама. Светски медији истичу да је кретање према “друштву без готовине” тренд уочљив у свим скандинавским земљама. Данска, Шведска, Норвешка, Финска и Исланд већ важе за светске лидере у безготовинском плаћању, које је уобичајено и за минималне рачуне, попут жвакаћих гума. У овим државама је уобичајено и пословање чистих “онлајн” банака, које немају филијале и никаквог “живог” додира са клијентима.
У Србији послује једна онлајн мобилна банка – “Теленор банка”, коју је познати мобилни оператор отворио прошлог лета и већ забележио више од 50.000 рачуна. Због српских прописа, клијент ипак мора, да би отворио рачун, да се сретне са представником банке “очи у очи”, како би потписао папирни уговор. Потом све може да се плаћа и наплаћује путем мобилног телефона.
Према речима Саве Савића, помоћника министра у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, у Србији постоји стална тенденција раста броја електронских трансакција и трансакција путем интернета, те је електронско плаћање све заступљеније.
– Неки од битних разлога зашто овај, свакако растући, тренд није бржи јесте чињеница да велики број грађана има отпор према новинама и осећа несигурност приликом електронског плаћања и употребе платних картица уопште. А други је да плаћање платним картицама иако лагодније него готовином, може да буде знатно скупље – истиче Савић за “Новости. – Провизије, које су и до 20 пута веће него у Европи, преливају се на ценовнике и повећавају трошкове клијената.
Наш саговорник сматра да, иако је број електронских трансакција у константном порасту, није реално очекивати потпуно укидање платног промета у готовини у скоријој будућности, како на светском нивоу тако ни у Србији.
– Велики је број чинилаца који утиче на то. Од социо-економског фактора, потребне инфраструктуре, едукованости грађана до потребног константног обезбеђивања сигурног начина обављања електронских трансакција – наводи Савић.
Када је реч о електронској трговини, која осим трансфера новца и разних плаћања подразумева и купопродају робе, услуга и информација путем “мреже”, у Србији је лане забележено 1,16 милиона корисника. То је пораст од 28 одсто у односу на годину пре.
– Још већи помаци у е-трговини очекују се од 1. октобра ове године када ће поред страних институција електронског новца попут „Пејпала“ почети са радом и домаћи сервиси за безбедно плаћање путем Интернета – истакао је Савић.
Према његовим речима, Министарство трговине, туризма и телекомуникација је даље унапређење е-трговине означило као један од приоритетних циљева у оквиру стратегије развоја информационог друштва у Србији до 2020. године. У складу са тим циљем Министарство је почело са реализацијом пројекта “Развој е-пословања” у оквиру ког се кроз анализу прописа ради на утврђивању “уских грла” која отежавају е-трговину.
– На основу ових анализа идентификоваће се, а затим и изменити спорни акти – рекао је помоћник министра у Сектору за информационо друштво, додајући да је циљ пројекта стварање бољег окружења за електронско пословање и подизање нивоа конкурентности трговине у Србији.
