Просветни радници примили су данас први део фебруарске плате, а на исплатним листићима се налазе разиличите суме. Није држава платила наставнике онолико колико су радили већ према ономе шта су директори написали у обрачуну.
Тако се догодило да су неки наставници који су у потпуној обустави рада остали без плате, док су други добили по двадесетак хиљада јер су им директори обрачунали део радних сати који не спада у држање непосредне наставе.
Драстича пример се догодио у Чачку, где је већина школа у обустави више од месец дана. Тамошњи директору су, уз аминовање, запослених, наставнима који су обуставили рад у обрачун написали нула радних сати, па су они данас остали без плате. Владимир Аџић, из Синдиката образовања Чачак, потврдио је за Данас да је велики број његовбих колега који није радио остао без зарада, а они који су разредне старешине су добили нешто ситно. Наводи свој пример и каже да му је данас „легло“ око 1.500 динара.
Иако је радио, директор Гимназије у Чачку Иван Ружичић се солидарисао са својим колегама, па је и себи у обрачуну написао нула радних сати, а на платном листићу за фебруар који је данас добио испод одељка исплата стоји- нула динара.
Ситуација по школама је веома различита јер су и директори различито обрачунавали зараде.
Никола Ћурчин, потпредседник Независног синдиката просветних радника Србије каже за Данас да је од колега добио инфорамције да је запосленима у Београду и Нишу исплаћен умањени први део зараде.
– То варира, јер азвиси од тога шта је директор посла Неки су добили 2.000 динара, неки 10.000, неки 15.000. На основу онога што је директор написао се исплаћује – каже Ћурчин.
Александар Марков, професор историје у Осмој београдској гимназији, каже да је добио тачно за трећину мање новца од уобичајеног дела.
– Послодавац је платио онај део који се односи на административне послове, све сто се односи на наставу попут допунске, додатне наставе претпостављам да није плаћено – истиче наш саговорник.
Према његовом мишљењу, одбијање од зараде није никакво изненађење имајући у виду да је исти модел за гушење тада штрајка примењен и пре десетак година.
– И тада је наставницима стопирана плата како би се обуздао штрајк који је из перспективе власти предуго трајао. Репресивне методе су тада дале резултате и настава се брзо нормализовала. Ипак, сада је тешко прогнозирати ефекте ове одлуке. Што се саме одлуке тиче, она је нема сумње, део политичке процене нарочито ако се узме у обзир најава да ни наставници који нису у обустави, али им ученици не долазе на наставу неће избећи ову казну. То нема никакво упориште у закону тако да је Министарство просвете практично директоре гурнуло у незаконито поступање – наводи Марков.
Сада је, каже, питање за све је како ће наставници реаговати на репресивне мере, даљом мобилизацијом или посустајањем као пре више година.
Foto: FoNet/Marko Dragoslavić
В.А Данас
