Најзагађенија престоница на свету у том тренутку био је Улан Батор (Монголија) са 303 ПМ2.5 честица, што говори да је Чачак био бар три и по пута загађенији.
Многи Чачани жалили су се на маглу, неподношљив мирис и гушење на улицама, а ваздух у том граду је, према стандардним параметрима, окарактерисан као „хазардан“, односно опасан, што је најгора оцена квалитета ваздуха. Грађани су такође на друштвеним мрежама коментарисали да напољу не удишу ваздух, већ „канцер“.
Ова чињеница није промакла ни председнику Синдиката професионалних фудбалера „Независност“ Мирку Поледици, који је свој родни град окарактерисао као „Чернобиљ у срцу Србије“.
Sinoć u 23h u Čačku. "Černobil" u srcu Srbije. pic.twitter.com/IWjy2ss738
— Mirko Poledica (@MikiP78) January 21, 2021
Гушили су се такође и грађани Шапца, па и Ниша, где је ваздух оборио рекорд загађености у претходне две године.
Ситуација у градовима у Србији није боља ни 21. јануара у јутарњим и подневним часовима, с тим што је у први план избио Горњи Милановац са 396 ПМ2.5 честица загађености, док га у стопу прати Ниш са 388 ПМ2.5 честица.
Чачак је овог пута на трећем месту са 262 ПМ2.5 честица, а следе Нови Пазар (242), Косјерић и Ужице (179), Ваљево (171), Крагујевац (159)…
Zemun sinoć, ceo grad se ponovo okupao u smogu. Braćo jesmo prihvatili to da smo strani plaćenici ili ćemo sledeći put u duplo većem broju? pic.twitter.com/Fj4pNoyACo
— Eko Straža (@EkoStraza) January 18, 2021
Фрапантно је то да су Горњи Милановац, Ниш и Чачак више загађени од пакистанског Лахора, који је према „Аирвисуал“ подацима најзагађенији град на свету.
„Дивљи запад је песма за ситуацију у Србији“
Председник Одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) за изучавање флоре и вегетације Србије Владимир Стевановић оценио је да смо као друштво веома дуго запуштени што се тиче односа према животној средини, напомињући да према њој постоји игнорантски однос пре свега у оним структурама које би требало да брину о заштити животне средине.
– Дивљи запад је песма за ово што се код нас догађа. Рекао бих још нешто. Очувана природа је, између осталог, и лична карта Србије и мора да буде приоритетна брига дражаве. На пример, ми сада причам о аерозагађењу, а званични податак Министарства заштите животне средине гласи да се свега осам одсто отпадних вода у Србији пречишћава – навео је Стевановић.
М. Ж. Директно.рс
