Удружења родитеља несталих беба сумњају да су бебе продаване у западним земљама, а на хиљаде родитеља, како наводи удружење „Нестале бебе Београда“, сведочило је да су им лекари говорили како је њихова беба напрасно умрла непосредно или дан-два након рођења. Ово удружење још тврди да родитељима најчешће није било дозвољено ни да виде тело, а само реткима је предато, па и у тим случајевима родитељи, према њиховим тврдњама, озбиљно сумњају да је реч о њиховом новорођенчету.
„Родитељи су збуњено гледали картоне њихове изгубљене деце и чудили се нелогичностима – обим главе се није поклапао, беба која је рођена здрава, умирала би након само неколико дана са фаталном дијагнозом. Након смрти, документација о умрлим бебама понекад би нестајала због напрасне поплаве објекта…“, наводи се у „Несталим бебама Београда“.
Адвокат Александар Ђорђевић, партнер у Адвокатској канцеларији Батић, која заступа 11 породица несталих беба, каже за Нова.рс да је јавна тајна да је из породилишта широм Србије током осамдесетих и деведесетих велики број беба, како каже, нестајао са објашњењем да су деца преминула.
„Углавном јер су превремено рођена или да су имала телесне недостатке, те након пар дана у инкубатору наводно преминула. Постоји јасан шаблон када је реч о случајевима нестанка беба из породилишта, пре свега у већини случајева било је речи о близаначкој трудноћи, мислимо да су се доктори водили мишљу да ће родитељи у тако тешком психичком стању да се фокусирају на преостало живорођено дете и да неће превише постављати питања. Чак и изјаве да ће болница сахранити дете да тело детета не враћају родитељима у оваквим тренутцима можда су неким родитељима биле логичне. Мислимо да је реч о добро разрађеној тактици, а у неким случајевима и о таргетирању које је трајало месецима пре самог рођења. Просто је невероватно како један тако дуг ланац доктора гинеколога, бабица, неонатолога па закључно са патолозима и на крају матичарима може деценијама функционисати без грешке, зато сматрамо да је држава била покровитељ овога“, наводи Ђорђевић за наш портал.
У Адвокатској канцеларији Батић нам истичу да њихов најстарији случај нестанка бебе који заступају потиче још из 1972. године, а најновији из 2002.
„Невероватних 30 година ове криминалне структуре под окриљем државе функционишу без сметње“, оцењује наш саговорник.
Ђорђевић нам указује и на потресна сведочења родитеља у случају несталих беба, од којих су нека језива.
„Имамо ситуацију где у подруму ГАК Вишеградској мајку шамарају и псују, да би након рођене бебе истој рекли да је луда и да није још беба изашла, а напослетку под лековима је спроводе у клинику ‘Др Лаза Лазаревић’, мајка која је водила близаначку трудноћу и која зна да је на ултразвуку видела два детета све време трудноће сада бива наговарана да је родила само једно дете. Имамо ситуације где родитељима стижу позиви за војску за њихову преминулу децу, позив у којем је написан матични број и име детета, па све до ситуације да једну близнакињу, наводно једину преживелу порођај, препознаје дечко са којим се њена наводно преминула сестра забављала“, рекао је Ђорођевић.
Наш саговорник испричао нам је и да је једна породица коју заступају на крају пронашла, како тврди, сина.
Он истиче и да је држава била приморана да нешто учини и то пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру у случају „Јовановић против Србије“ 2013. године којом је установљено право на накнаду штете због губитка права на породични живот са несталим дететом. Породици Јовановић је додељено 10.000 евра на име накнаде штете.
Држава је 2020. године услед великог притиска да се слични случајеви реше донела и леx специалис којим је омогућила свим породицама чија су деца нестала да остваре право на накнаду штете у износу од 10.000 евра по детету, наводи наш саговорник.
„Уколико мало вратимо причу уназад видећемо да је управо износ од 10.000-15.000 марака била цена бебе коју су купци ‘бирали’ из породилишта, а по каснијим сведочењима многих, имамо познато сведочење породице из Немачке који су дошли у породилиште мисливши да усвајају бебу где им је речено да бирају које новорођенче хоће, једно дете 10.000 марака, близанци 15.000. Ироничан је износ али и закон, наиме тај закон је у најмању руку проблематичан, са становишта правне науке, спор који се води пред вишим судовима није ни парнични ни ванпарнични, иако га закон сврстава у ванпарницу. Оно што је занимљиво јесте да нема противника предлагача, али ипак уколико се утврди да је дете нестало држава ће исплатити новац“, каже Ђорђевић и додаје:
„Ово је једна врста замке коју је држава направила, дајући новац, али избегавајући одговорност за своју улогу у овим криминалним радњама. Поставља се питање по којем основу држава Србија исплаћује новац ако није странка у поступку. На крају да нон-сенс буде највећи , али и још једна правна замка државе, јесте да закон налаже да чак и породице које не могу доказати да им је беба украдена из породилишта добијају накнаду, а суд доноси решење да се не може утврдити да ли је беба нестала из породилишта. Ово је својеврстан вид замазивања очију породицама мисливши да ће држава тако опрати руке од злодела које је деценијама чинила. У већини случајева заправо се доносе потоња решења да се не може утврдити да је дете нестало, исплати се родитељима 10.000 евра и тиме је држава опрала руке. У ретким, надамо се не тако ретким јер ћемо се као адвокати породица борити да то не буде, доносе се одлуке где се јасно утврђује да је дете нестало из породилишта.“
У овој канцеларији нам наводе и да их често питају шта је циљ тих родитеља јер знају да своју децу вероватно неће моћи да врате јер су то сада, како кажу, одрасле особе које имају своје животе.
„То јесте тачно, можда се неће остварити као родитеље те деце у правом смислу те речи, али то не мења чињеницу да су то одувек били, да су сада неки већ провели целе животе у потрази за одговорима, где је, да ли је жив и здрав, какав је човек постао. Многи ће се задовољити чињеницом да им је дете живо и здраво, чак и да је дете ипак преминуло по рођењу што није немогуће у неким случајевима родитељима је битно и где је сахрањено. Често чујемо једну исту реченицу од стране родитеља која гласи ‘знате, ми када уђемо у цркву упалимо свећу и за здравље и за умрле, за сваки случај’ и то је управо та патња коју новчана одштета неће успети да нканади већ искључиво истина“, закључује нам адвокат Ђорђевић.
Александар Настевски Нова
