Ове године догодио се рекордан број напада на новинаре. По евиденцији Независног удружења новинара Србије (НУНС), забележено је највише напада откако удружење води овај регистар и готово три пута више физичких напада него прошле године. По евиденцији Удружења новинара Србије (УНС), број напада је у „драстичном порасту“, а само физичких напада је пет пута више него прошле године.
Две базе, које воде два професионална удружења, драстично се разликују због различитих методологија и приступа информацијама, али оба регистра несумњиво показују неславан стрмоглави пад безбедности новинара.
Према НУНС-у, укупан број напада од почетка године је 165, од чега је 27 физичких напада. Према УНС-у, укупан број напада је 100, а физичких 20.
Пресудан део одговорности за овакав пораст броја напада има тужилаштво, јер се од њега очекује да недвосмислено покаже да су злочини против новинара кажњиви, да ће сваки бити адекватно процесуиран, а правда достижна.
То је нереално очекивати у ситуацији кад тужилаштво има своју, трећу, евиденцију у којој бележи свега 31 напад ове године, оцењује да се ситуација поправља, не решава нападе полиције на новинаре који су се масовно одиграли током јулских протеста ове године, одбацује кривичне пријаве у случајевима кад су умешани моћни људи блиски властима, или дели медије на злонамерне и оне који нису злонамерни.
Републичка јавна тужитељка Загорка Доловац недавно је у интервјуу Вечерњим новостима изјавила да „број физичких напада на новинаре и угрожавање њихове безбедности у стварности значајно опада“, да се ситуација поправља и да је она задовољна.
Тај интервју је одјекнуо у јавности пре свега јер је, после неколико година ћутања, Доловац ушла у оштру полемику са председником Вишег суда Александром Степановићем, који је критиковао рад тужилаштва.
Доловац напада „део медија“
У јавности је, међутим, остало готово непримећено да је Загорка Доловац ову полемику пре свега искористила да оштро нападне „део медија“, па је чак и оштрицу критике судије Степановића ублажила приписујући је начину на који ју је тај део медија пренео и истакао.
„Чини ми се да је тај део интервјуа судије Степановића део медија намерно извукао и малициозно експлоатисао у оквиру негативне кампање коју воде против јавног тужилаштва, зарад наводног интереса јавности и новинарског професионализма. Не могу се отети утиску да је реч о намерном поткопавању кривично-правног система у земљи зарад одређених интереса, било да су они приватни или политички“, рекла је Загорка Доловац у интервјуу Новостима, не прецизирајући да ли мисли да су медији ти који намерно раде против интереса земље или је то судија Степановић или, што је вероватније, сви поменути.
У том интервјуу она износи и податке о смањеном броју напада, како каже – „у стварности“.
„Према нашим евиденцијама, број физичких напада на новинаре и угрожавање њихове безбедности у стварности значајно опада, док се у такозваном виртуелном свету, тј. на друштвеним мрежама задржава на нивоу између 30 и 50 случајева годишње, с тим да није забележено да су се ти ‘виртуелни напади’ претворили у ‘реалне’. Задовољна сам јер број непознатих учинилаца драстично пада, да би ове године до септембра, од 31 пријављеног случаја само у једном потенцијални учинилац засад остао непознат“, рекла је Доловац.
Ова изјава забрињава јер представља негирање података које износе сами новинари, документујући их у бројним пријавама напада и претњи.
Истовремено је и у супротности са подацима МУП-а, који је у свом недавном извештају Савету Европе о нападима на новинаре током јулских протеста навео да је већина и даље у предистражној фази, а да неки нису ни процесуирани. Далеко од тога да су нападачи кажњени.
Доловац, у ствари, „демантује“ саопштење УНС-а у коме се упозорава да су „ове године у Србији физички напади на новинаре и медијске раднике у драматичном порасту у односу на претходне“.
У саопштењу се подсећа на најтежи случај напада у последњих 10 година – паљење куће у Гроцкој новинара Милана Јовановића 2018. године, случај који је на суду, али и на нерасветљен тежак напад на Жељка Маторчевића, уредника истог локалног портала Жиг инфо са којим сарађује и Јовановић.
Такође се подсећа и на друге тешке случајеве који оптерећују ситуацију са новинарском безбедношћу, попут поништавања првостепене пресуде за убиство Славка Ћурувије које се догодило пре 21 годину, као и нерасветљена убиства Даде Вујасиновић и Милана Пантића.
Радомировић: Сви су могли да виде десетине напада током протеста
УНС није јавно, како би се очекивало, одговорио на омаловажавајућу реакцију Загорке Доловац, с обзиром на то да је њоме инсинуирала или да новинари лажирају податке или да не знају шта је „стварност“.
Председник УНС-а Владимир Радомировић, међутим, објашњава да би одмах одговорио да се није разболео од ковида 19. Радомировић за Цензоловку каже:
„Не знам којим подацима располаже госпођа Доловац, али цела јавност је у јулу могла да види на десетине напада на новинаре током протеста испред Народне скупштине. Неке колеге су тада задобиле тако тешке повреде да су морале да проведу по неколико дана у болници. Тачно је да полиција и тужилаштво, захваљујући сарадњи у оквиру Сталне радне групе за безбедност новинара, све ефикасније поступају у случајевима претњи и напада на новинаре, али ту постоји један очигледан проблем. Наиме, брине ме што још не знамо ко су полицајци који су 8. јула претукли нашег младог колегу Жикицу Стевановића, иако им је он више пута јасно рекао да је новинар. Нити знамо ко су ти полицајци, нити има најаве да ће они бити кривично гоњени. Да ли тужилаштво поступа на један начин кад новинаре нападају грађани, а на други кад их туку полицајци?“
Да подсетимо, новинар Бете Жикица Стевановић тешко је претучен 9. јула ове године док је извештавао са протеста и упркос томе што је показао своју новинарску легитимацију.
„Отворена ми је глава на два места, кажу да су лакше повреде, али су ми шили те две ране. Добио сам више удараца по ногама, леђима и рукама, по рукама јер сам штитио главу. Све то време мени делује да полиција у том тренутку није имала намеру да растера демонстранте, већ да претуче што већи број људи“, рекао је Стевановић после напада.
Вишеструко већи број напада
Саопштење УНС-а, које је Доловац „демантовала“, написано је на основу базе података које ово удружење води.
На молбу Цензоловке, доставили су нам своје податке, у којима стоји:
-Од почетка године до средине новембра забележено је укупно 100 случајева у којима су се новинари и медијски радници жалили УНС-у на нападе, притиске и претње или су ти инциденти објављени у медијима.
-Само у јулу, током протеста у Београду, Нишу и Новом Саду, нападнуто је и у раду ометано 28 новинара, сниматеља и фото-репортера који су извештавали са протеста. Њих 14 је задобило повреде од којих је шест захтевало хитну лекарску помоћ.
-Ове године забележено је 20 физичких напада, четири случаја када су новинари били хапшени, девет када им је био онемогућен рад, исто толико случајева увреда, језика мржње и/или претњи на друштвеним мрежама и седам сајбер напада. И још 51 различита врста притисака.
-Број физичких напада на новинаре и медијске раднике у Србији у порасту је у односу на претходне године. УНС је утврдио да су 2019. године била четири физичка напада, 2018. било их је шест, а 2017. године 11.
Према НУНС-овој бази података, напада је ове године било укупно 165, од чега је 27 физичких, 10 напада на имовину, једна претња имовини, чак 81 притисак и 46 вербалних претњи. Укупан број напада већ сада је највећи откако се последњих 12 година води ова евиденција.
Упозоравајуће делује податак да се број физичких напада у односу на прошлу годину, кад их је било 11, скоро утростручио и да, као и вербалне претње и притисци, рапидно расте од 2016. године.
Тамара Спаић Цензоловка
