Помен је организован поводом једног од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих који се десио 23. 08. 1991, када су хрватске јединице у раним јутарњим часовима у транспортерима са ознакама „ЈНА“ протутњале кроз седам цапрашких српских села и насумице пуцајући на локално становништво убиле 20 цивила, а више десетина ранили. У свет је отишла вест да су то учиниле јединице ЈНА.
У њиховом крвавом походу зауставили су их мештани Брђана, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успешну заседу.
Најмлађа међу убијенима Жељка Боиновић /23/, по занимању текстилна радница, устрељена је кроз прозор у кући свог деда Милоша Вранешевића у Tрњанима.
Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени и иза њих је остало 32. деце, 18 синова и 14 кћери.
Зоран Вранешевић /26/ убијен је накнадно, када је из Београда, где је радио као полицајац, пошао оцу на сахрану.
Четворица припадника резервног састава хрватске полиције зауставили су Вранешевића на пункту у Одри, а затим усмртили са три метка и оставили на обали Саве код Старог моста, где је пронађен након пет дана.
После овог догађаја Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а убрзо затим формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе поменута села, са седиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине.
До сада нико није кривично одговарао за злочин у цапрашким селима Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Tрњани.
Кривичну пријаву коју су поднеле породице убијених против четворице припадника хрватског Збора народне гарде због кривичног дела ратног злочина над цивилима, Жупанијско државно тужилаштво у Сиску одбацило је у септембру 2006. године.
Суд је одбацио пријаву уз образложење “да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група такозване САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба”.
Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о учествовању припадника Хрватске војске у том догађају, с тим што је пресуђено да породице држави морају да надокнаде парничне трошкове који се крећу и до више хиљада евра.
Неки од тих поступака доспели су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али их је суд одбацио због протека рока од шест месеци између “посљедње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу” и подношења захтева том суду.
Јуче су парастосу и полагању венаца, присуствовале и делегације општина Гроцка и Звездара и многа сродна и пријатељска удружења као и чланови породица погинулих.
Венце су положиле следеће делегације:
Удружење ветерана Црвених беретки, пријатеља и учесника рата
Делегација ГО Гроцка
Делегација удружења Завичај
Делегација удружења Координација
Удружење бораца Крајине
Удружење Крајишника Србије
Удружење завичајног удружења Банијаца
Делегација СУБНОР-а Гроцка
Удружење Врбичанаца Призрен
Удружење Мој Болеч.
Погледајте видео:
ЕЖИ
